Posle tog puta, sve se promenilo između nas Bili smo prisniji. Bliskiji. Pogledom samo se dogovarali kao da smo čitali misli jedno drugom. Sećam se jednom smo zajedno otišli na piće u Omladinski dom. Tu je mladima bilo dozvoljeno da se okupljaju, ali samo do 21 čas. Pravila ponašanja su svugde bila jasno ispisana, bez alkohola i tuča, koje su često znale da izbiju između mladića iz različitih razloga.
Cela čaršija je već znala da smo mi par, tako da nikom nismo boli oči osim tetama, koje su bile poznate čaršijske tračare. Njih je sve zanimalo i svime su se bavile. Svoje životno opredeljenje su nalazile u ogovaranju svih i svakog. Bez izuzetka. Sa blagom dozom obzira prema viđenijima. Više iz ličnog interesa i potreba, nego iz pristojnosti. Ja sam se ubrajala u te viđenije, jer je moj otac bio značajan čovek u gradu.
Ispred Doma je bila velika bašta koja je u letnjem periodu mamila šetače svih uzrasta. Nad baštom se naginjala lipa, svojom ogromnom krošnjom. U rano leto njen miris je bio toliko jak i opojan da je zanosio. Stablo je bilo okruženo drvenom klupom, tako da, u slučajevima gužve i manjka stolica, moglo se sedeti na toj klupi. Seli smo na klupu i čekali da se uprazni koje mesto za stolom. U stolicama je bilo mnogo udobnije. Lica su nam bila okrenuta jedno drugom, kao da nas se svet uopšte nije ticao. Pričali smo neke svoje priče i osmehivali se jedno drugom, zaštitivši se tako od radoznalih pogleda okoline. Neki par je ustajao od stola. Mahinalno smo se okrenuli, pogledali, i bez reči uputili za slobodni sto. Srce mi je bilo prepuno, jer moja srodna duša je bila tu. Svesna sam da i bez reči mi se dogovaramo i ispunjujemo. Te male stvari su mi značile i govorile, više od bilo kakvog blaga na ovom svetu.
Obožavala sam naše šetnje. U tim momentima samo kovali zajedničku budućnost. Pravili planove, dogovarali se. Iznosio mi svoje misli, želje. U svemu tome sam bila ja. Uvek, prisutna.
Pažljivo sam ga slušala i uvlačila se u te njegove planove, prisvajajući ih i čineći ih svojima. Više nije postojao samo on, postojali smo mi. Nas dvoje. Mi u sadašnjosti i budućnosti.

Kraj devetog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodno poglavlje romana možete pročitati ovdje

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.