Rijetki su oni koji će priznati sebi, ali i drugima, da su se za tih deset dana namučili, da ih je putovanje slomilo, preći 675 kilometara, 87 krivina... malo, malo... pa odroni na putu. Odluka da putuju noću pokazala se da baš i nije dobra, automobili koji su dolazili iz suprotnog smjera, mahom nisu gasili duga svjetla, što je dodatno smanjivalo vidljivost.

Mukama nije bio kraj ni kada su stigli na željenu adresu. Mali apartman, bez klime, soba okrenuta ka zapadnoj strani, terasa tako mala, da se dvije osobe ne mogu mimoići.

Do plaže dobra kondiciona šetnja, sve sa pomoćnim rekvizitima i plažniim programom. Ishrana najčešće jednolična, prvi dan: pašteta, drugi dan: narezak... i tako sve redom... do isteka zaliha. Kupuje se samo hljeb, jogurt i paradajz.

Kuvani ili pečeni kukuruz strogo zabranjen, zbog cijene od dva evra, jer bolje se malo strpiti do povratka kući, kada je u Semberiji, Bože moj, svaka druga njiva posijana kukuruzom, samo da uđeš i nabereš koliko ti je volja.

Ni ove godine virusi nisu zaobišli naše turiste, djeca povraćaju, ne smiju ništa da jedu, sva sreća, pa je dvadeset kutija Plazme nekako stalo u prenatrpane kofere.

I tako, prođe deset dugih dana jednoličnih, plaža, apartman, uveče šetnja pored plaže, dok djeca ne popadaju od umora.

Napokon, svanuo je dan za polazak kući! Svi sretni! Međutim, nekako, sav prtljag ne može da stane, iako je sva hrana iskorištena, lijekovi potrošeni,kako god da složiš, kofere ne možeš da zatvoriš!

Povratak po danu, ni malo lak, oteglo se, k'o godina! Na granicama gužve, djeca kenjakava, roditelji nervozni, a klima ne može da postigne željenu temperaturu. Kolona dugačka nekoliko stotina metara. Carinici detaljno pregledaju... A vi imate da prijavite samo nekoliko pepeljara, sa slikom primorskog mjesta.

Niko sretniji, kad poslije višečasovne vožnje, ugledaše tablu, sa natpisom: „Welcome To Bijeljina!"

Povratak kući uslovio je bezbroj posla,pranje prljavog veša, brisanje već skorjele prašine na namještaju, skidanje paučine po ćoškovima... A u međuvremenu, rodbina, prijatelji zovu, pitaju, komentarišu: „Već ste stigli?" - "Šta već, nama k'o godina?"

- "Kako je bilo? Jeste li se odmorili?"

- Daaaa, bilo je divno, more tirkizno, čisto, onda slijedi kilometražno Andrićevo opisivanje, plaža pjeskovita, uredna, smještaj stvarno odličan, imali smo sve što je potrebno za ugodan odmor... I tako opis trajao bi u nedogled, da nije telefonski razgovor prekinuo sin koji, ne čekajući, da se razgovor između majke i sagovornice završi, glasno izgovara: "Mama, Peđa je već nabavio sve udžbenike, sveske i ostali priibor za školu!"

- U glavi rebus?!???!

- Sva ušteđevina otišla je na odmor, plata tek za 15 dana, a novi izdatak, već u najavi. Ajd, sad je kasno za kajanje... ipak na more se mora otići... radi zdravlja!!!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.