Stručnjaci apeluju da voćari primene hemijske i tradicionalne mere kako bi zaštitili biljke od mraza. Semberski i majevički voćari zabrinuto gledaju u nebo nadajući se da temperatura ipak neće pasti ispod nule.

Milan Dakić iz Donje Čađavice pod šljivom i jabukom ima 2,5 hektara. Voćnjaci su mu ovog proleća veoma dobro rodili, pa strahuje da će kasni mrazevi naneti štete i umanjiti rod.

- Oko 20 odsto cvetova i plodova će otpasti, ali biće dobro ako na tome ostane. Ukoliko potraje ovako hladno vreme, štete će biti i veće. Pravu procenu ne možemo imati dok ne otopli. Izvesno je da su mnogo više stradali voćnjaci na Majevici nego u Semberiji - rekao je Dakić.

On navodi da su se mnoga stabla slomila pod „proletnim" snegom, a mnogo toga je uništio i mraz.

- Na stablima se primećuju oštećenja i to posebno na onim biljkama koje su poodmakle u vegetaciji. Ništa ne možemo preduzeti jer su temperature niske i tokom noći i tokom dana, a mi nemamo ni antifrost sisteme - kaže Dakić.

Agronom Gordana Gajić kaže da niske temperature ne pogoduju voću i izazivaju oštećenje na cvetovima i zametnutim plodovima. Kaže da je biljke neophodno zaštiti i da voćari treba da, čim to bude moguće, primene tretman đubrivima na bazi aminokiselina kako bi pomogli biljkama da stvore bolji imunitet, lakše prevaziđu štetne posledice i brže se oporave.

- Malo je tehnoloških mogućnosti za zaštitu voćnjaka od mraza, a rezultati svih metoda zaštite su neizvesni. Orošavanje ili zadimljavanje u voćnjacima ili korištenje proizvoda biljnih antifriza su najefikasniji ali malo voćara može to da primeni. Najviše štete može biti biti na jagodama, pa ih treba prekriti agrotekstilom - kaže agronom.

Predsednik Udruženju voćara RS Dragoja Dojčinović kaže da su najviše štete pretrpeli voćnjaci na Majevici, prijedorskom području, ali i malinjaci u teslićkom kraju.

- Radi se uglavnom o šljivama i jabukama. Štete za sada ne možemo proceniti. Nemoćni smo da nešto više poduzmemo. Na manjim površinama je moguće zadimljavati, ali nije u velikim kompleksima. Imamo podatke da je 10 odsto voćara iskrčilo voćnjake i odustalo od voćarstva. Zato apelujemo na nadležne da pomognu kako bi se zaštitila i sačuvala voćarska proizvodnja - kaže Dojčinović.

Suša, mrazevi i grad, uticali su prošlih godina na drastično smanjenje roda svih voćnih sorti pa se voćari nadaju da će im ove godine vremenski uslovi biti naklonjeniji.

Područje Semberije, posebno regija uz reku Savu i brdska područja prema Ugljeviku imaju povoljne agroekološke uslove za proizvodnju voća. Voćarstvo je po mnogima još uvek isplativije od proizvodnje žitarica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.