Pojavio se. Taj neverovatni čovek je sam došao.Baš kako su i govorili, iznenada i bez najave. Ima, sve što želim; stas, glas, obrazovanje i ogromnu želju za mnom. Dok priča pesma mu izlazi sa usana. Ta divna melodija koju sam davno zaboravila. Tako divno zvuči. Samo, što ja više u to ne verujem. Previše je bilo onih koji su gušili moju ljubav, varali me i povređivali kada sam se najviše davala. Sad je tu ovaj čovek. Prija mi njegova pažnja, planovi , razmišljanja u kojima vidi nas. Samo što ja više u to ne verujem. Ponavljam sebi iz dana u dan da treba da prihvatim tu pažnju i da uživam u njoj, ne razmišljajući ni za sutra, ni mnogo dalje. Nagovorim ja sebe, i onda opet neka njegova lepa reč me odgovori. Prosto je, jer ja više ne verujem u ljubav, mušku slaktorečivost, osećanja, emocije. Ne verujem, da iko više mene može voleti i pokazati to, a da ja zaista poverujem u taj izliv emocija. Ovaj dan prolazi, već je i podne, a ja sam i dalje u stanju koje ne liči ni na zoru. Postojim u nekom drugom vremenu. Pretrpana sam lošim iskustvima, da se jedno lepo u nagoveštaju, koje se sa toliko sjaja pokazuje, ne vidi ili ga ja ne vidim. Zaslepile su me lažne priče i obećanja. Mili pogledi i topla milovanja, koja su jednu noć bila za mene, a sve naredne za neke druge, treće ili desete. Ne znam šta činiti. Možda da sačekam dan ili dva. Idu neki lepši, sunčaniji dani, možda mi sledeće jutro bolje svetlo da.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.