Nakon prve godine uspešnog rada Društva, Tegeltija kaže da je identifikovana potreba za dogradnjom postojeće regulative radi kvalitetnijeg i efikasnijeg upravljanja Rezervnim fondom.

„Najznačajnije izmene i dopune Zakona odnose se na regulisanje raspodjele prihoda koji se ostvare po osnovu kamata i stavljanje na raspolaganje osnivaču na način i u iznosu kao što je to regulisano za isplatu dividende", istakao je Tegeltija.

Kako su strukturu portfelja Rezervnog fonda u trenutku njegovog osnivanja činile isključivo akcije, a imajući u vidu da se on menja u korist finansijskih instrumenata koji za prinos imaju kamatu po osnovu obveznica, trezorskih zapisa i depozita, neophodno je i kamatu identifikovati kao izvor dobiti i raspodijeliti, istakao je Tegeltija.

Prema njegovim rečima, novim zakonom predviđeno i produženje roka za usklađivanje postojećih ulaganja sa odredbama Zakona, da bi se izbegla „prisilna" prodaja najkvalitetnijih akcija iz portfelja Rezervnog fonda po relativno niskim cenama u odnosu na prinos koji se ostvaruje od tih hartija.

Izmenama i dopunama Zakona predviđeno je i povećanje procenta maksimalnog iznosa naknade za upravljanje Rezervnim fondom na 0,5 odsto prosečne godišnje neto vrednosti imovine Rezervnog fonda, imajući u vidu pad vrednosti imovine u prethodnom periodu, te činjenicu da godišnji iznos naknade za upravljanje obračunat na ovako smanjenu osnovicu ne može obezbediti dovoljno sredstava za efikasno poslovanje Društva za upravljanje.

Data je i mogućnost Rezervnom fondu da, samostalno ili u partnerstvu, osnuje društvo za upravljanje, penzijski ili drugi investicioni fond, a zbog prirode delatnosti i budućih pozitivnih efekata koje tako osnovano društvo ili fond može imati za Rezervni fond i Fond PIO.

Poslanici su razmatrali i Nacrt zakona o izmenama i dopuni Zakona o nafti i derivatima nafte.

Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Željko Kovačević rekao je da je cilj novog zakona da se privrednim subjektima iz oblasti nafte i naftnih derivata olakša poslovanje na način da im se dozvole za obavljanje energetske delatnosti izdaju na duži rok.

On je dodao da će donošenjem novog zakonskog rešenja Regulatorna agencija za energetiku Republike Srpske izdavati dozvole za obavljanje energetske delatnosti, umesto na period do pet godina, na period od pet do trideset godina.

„Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se definiše novi period od kada će se početi sa formiranjem obaveznih rezervi, kao i nosilac poslova formiranja, njihovog čuvanja i obnavljanja", istakao je Kovačević.

S obzirom na to da je za obezbeđenje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, kao i za sanaciju potrebnih skladišnih kapaciteta potrebno uložiti ogdređena finansijska sredstva, a imajući u vidu trenutne mogućnosti Republike Srpske, Kovačević je rekao da je predviđeno i donošenje posebnog propisa kojim će se detaljnije urediti količine, dinamika formiranja i obnavljanja, način finansiranja i organizacija skladištenja.

U Narodnoj skupštini u toku je rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u zapošljavanju i pravima za pravima za vreme nezaposlenosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.