Evropljani žive duže nego ranije, ali previše piju i puše

Ljudi u Evropi žive duže, saopštila je u izveštaju Evropska zdravstvena agencija, ali i upozorila da napredak ugrožavaju činioci rizika među kojima pušenje i sve veća gojaznost.

Zdravlje

U evropskom zdravstvenom izveštaju se navodi da je prosečna očekivana dužina života 2015. bila 77,9 godina, što je više od godine duže nego 2010.

Ali, postoji jaz od više od 11 godina između zemalja s najvišom i najnižom očekivanom dužinom života. U Luksemburgu je ona bila 83,1 godina, u poređenju sa 71,6 u Moldaviji.

Izveštaj je objavila evropska kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) sa sedištem u Kopenhagenu, koja okuplja 53 zemlje.

Pušenje, alkohol i gojaznost su među činiocima rizika povezanim s načinom života koji mogu poništiti napredak prema šest ključnih ciljeva SZO prihvaćenih 2012. prema inicijativi Zdravlje 2020, rekla je organizacija.

Među ciljevima je smanjivanje stope prerane smrti, povećanje očekivane dužine života i promocija univerzalne dostupnosti zdravstvene nege.

Izveštaj napominje da Evropa ima najveći postotak pušača među šest regiona SZO.

U 2013. prosečnih 29 posto ljudi preko 15 godina u Evropi su bili pušači, navodi se u izveštaju. Pijenje alkohola među odraslima je isto tako više u Evropi nego drugde u svetu, dodaje se u izveštaju.

U 2014. je u proseku popijeno 8,5 litara čistog alkohola po osobi. Više od polovine stanovnika Evrope, skoro 59 posto, smatralo se predebelim 2016, navodi se u izveštaju.