„El pita geos sutr? Ja nznm niš, vrvtn neću doći u šk sutr." Ako niste razumeli, evo prevoda: „Da li profesorka pita sutra geografiju? Ja ne znam ništa, verovatno neću doći u školu sutra".

Tara Đorđević i Olja Škljarenko, učenice osmog razreda, predstavnice su jedne generacije, koja svakodnevno koristi skraćenice u dopisivanju.

„Dosta koristimo skraćenice zato što se brže odvija komunikacija tako, brže se dopisujemo pomoću skraćenica. Najčešće koristim skraćenicu za 'ne znam' - 'nzm' i za 'ne mogu' - 'nmg'. To je kraće nego da pišem dve reči", rekla je Tara.

Pored srpskih, koriste se i engleske skraćenice i ne zadržavaju se samo u porukama, prelaze i u govor.

„Koristim više srpske skraćenice, ali tu se provuku i neke engleske kao što je 'omg' i tako nešto. Skraćenice uglavnom pišemo ali i u govoru ih ponekad koristimo", objašnjava Olja.

Osim raznih aplikacija za dopisivanje koje nude pametni telefoni, klasične poruke su se zadržale zato što ne zavise od internta. A da li su „in"?

Olja kaže da sms poruke koristi samo kada se dopisuje sa roditeljima. „Koristim ih i kada se dopisujem sa porodicom zato što oni nisu tolikonapredni koliko i mi, ali kad se dopisujem s drugaricama i društvom, obično koristimInstagram. Sve se dešava naInstagramu", rekla je Olja.

„Najčešće koristimoInstagram za dopisivanje, jer su tu sve slike povezane i ima dosta nekih drugih opcija koje možemo da koristimo pri dopisivanju", dodala je Tara.

Reči svedene na slova

Prva sms poruka poslata je pre 26 godina, i predviđena je za 160 karaktera koliko je potrebno da se napiše skoro svaka misao. Danas su poruke koje kruže među mladima kraće, i reči se svode na svega nekoliko slova.

Jelena Ranković, novinar, pisac i tetka u dobaInstagrama, trudi se da upozna nove trendove, ali se osvrće i na svoju mladost.

„Mi smo rasli u ono vreme kad je sve bilo po JUS-u, 80-ih godina i te skraćenice su bile OK, itd... Možda 90-ih, kad smo rasli i počeli da bivamo na jeziku oštriji, pa je bilo 'kbsz'... Mislim da se danas koristi skraćenica, 'app' - 'ako prođe - prođe' što je u Srbiji veoma aktuelno, sve nekako živimo tako. Tako da su postojale te skraćenice, ali ovo u današnje vreme to je uznapredovalo toliko da više ne znaš na kom jeziku pišu", izjavila je Jelena.

„Najveća avangarda u to vreme kad sam ja bila osmi razred, bilo je ako ti neko napiše 'v.te' na papiriću, a onda ti kao treba da razumeš šta je to", dodala je Rankovićeva.

Među mladima, poruke najčešće izgledaju kao da su šifrovane. Jelena se zato bavi dešifrovanjem i lako joj je da bude moderna, kada ima iskusnog učitelja.

„Ja sam malo napredovala jer sam učila, pošto smo se svi prebacili na moderne socijalne mreže pa je moja sestričina od 14 godina meni zapravo učitelj", objasnila je Jelena i dodala da se sa sestričinom dopisuje tako što piše dugačko i ispravlja slovne greške.

„Ali dobijam puno onog 'neeee', 'volim teeeee', 'daaaaa'", priča Jelena.

Korišćenje skraćenica je stara pojava. Lingvista Vlado Đukanović kaže da su se sve vrlo frekventne reči skraćivale i obeležavale posebnim znakom.

„U ta vremena svrha skraćivanja je bila da se uštedi prostor jer je papir bio skup.... Ovo što se sada dešava u međusobnoj komunikaciji sms poruka, prekoVajbera, na društvenim mrežama, skraćivanje tipa 'vrv' i 'nzn' je takođe štednja vremena jer vreme je novac, to dobro znamo. Nema to nikakvog uticaja na standardni jezik", zaključio je Đukanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.