Vratili biološki sat ćelija 114-godišnjakinje na nulu

Naučnici su prvi put uspeli da reprogramiraju matične ćelije 114-godišnje žene, čime se nadaju da će doprineti naporima u borbi protiv starenja.

Zanimljivosti

Nakon što su iz njenog uzorka krvi prvo transformisali ćelije u indukovane pluripotentne matične ćelije, istraživači su onda njih pretvorili u mezenhimalne matične ćelije, koje pomažu u održavanju i popravljanju razlitih tkiva, od koštanog i hrskavičavog do masnog.

„Pokušali smo da odgovorimo na veliko pitanje: Da li možemo da reprogramiramo ovoliko stare ćelije", kaže biolog za matične ćelije Evan Snajder sa mediconsko-istraživačkog instituta Sanford Barnam Previs u Kaliforniji.

„Pokazali smo da to može da bude učinjeno i imamo snažno novo oruđe u pronalaženju gena i drugih faktora koji usporavaju proces starenja", objasnio je Snajder, čija je studija objavljena u časopisuBiochemical and Biophysical Research Communications.

Matične ćelije se ponekad nazivaju „ćelijskim kamenjem iz Rozete", jer omogućavaju proučavanje bolesti, kancera, starenja i regeneracije na načine na koje to ranije nije bilo moguće.

Najvredniji tip su embrionalne matične ćelije, ali se do njih ne može lako doći zbog brojnih etičkih pitanja. Srećom, somatske ćelije, odnosno matične ćelije odraslih ljudi, mogu da se pronađu kod bilo kog čoveka.

Nauka ima način da ove matične ćelije genetski reprogramira u indukovane pluripotentne matične ćelije, koje su skoro potentne kao i embrionalne.

Sve do sada, međutim, nije bilo poznato do kojeg starosnog uzrasta je matične ćelije moguće reprogramirati. Neka istraživanja pokazala su da matične ćelije iz starijih ljudi nije moguće reprogramirati, ali su proteklih godina naučnici uspeli da to učine sa ćelijama ljudi starijim od 100 godina.

Vraćanje biološkog časovnikaAli šta je sa onima koji su „uboli" još veću genetsku lutriju, šta je sa onima preko 110 godina starosti?

Na čitavom svetu, trenutno živi 28 osoba sa više od 110 godina. Sam njihov broj otežava proučavanje zbog ograničenog uzorka.

Ipak, stručnjaci su do sada otkrili da su ljudi koji su doživeli toliko duboku starost pokazali imunitet na uobičajene hronične bolesti povezane sa protokom vremena, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

„Zašto neki ljudi stare toliko sporo. Sa tom mišlju smo krenuli istraživanje", kaže Snajder.

Da bi to uradili, tim je reprogramirao limfoblaste tri donora: 114 godina stare žene, osobe starosti 43 godine i osmogodišnjeg deteta.

Ćelije 114 godina stare žene su se sa istom lakoćom kao i ćelije drugih donora pretvorile u indukovane pluripotentne matične ćelije. Ne samo to, telomeri (zaštitne sekvence DNK koje stoje na kraju hromozome i smanjuju se sa starenjem) su se takođe resetovali na "mladalački nivo".

Uprkos tome što se resetovanje telomera kod ćelija 114-godišnjakinje nije dešavalo tako često kao kod ćelija drugih donora (oko trećinu puta), autori ističu da su uspeli da u studiji postignu ono što bi moglo da se uporedi sa vraćanjem kazaljki biološkog sata sa 114 godina na nulu.

„Ovi podaci pokazuju da ekstremna starost nije apsolutna barijere u reprogramiranju ćelija i podmlađivanju telomera", naveli su autori.

Nadaju se da će istraživanje omogućiti da se bolje razume kako ekstremno stari ljudi žive toliko dugo i izuzetno su otporni na degenerativne bolesti.