Dogodilo se na današnji dan - 12. januar

Danas je srijeda, 12. januar, 12. dan 2022. Do kraja godine ima 353 dana.

Dogodilo se na današnji dan - 12. januar
FOTO: Depositphotos

812. - Изасланици ромејског /византијског/ цара Михаила Првог Рангабе са франачким царем Карлом Великим у Ахену склопили мир послије више од деценије рата Ромеје и Франачког царства. Један од узрока рата било је Карлово крунисање 800. године у Риму за светог римског цара, што је титула на коју је право полагао Константинопољ. Мир је за Јужне Словене био фаталан - њихове земље подијељене су граничном линијом између два царства.

1628. - Рођен француски писац Шарл Перо, аутор чувене збирке бајки "Вилинске приче", из које су и дјеци широм свијета познате бајке "Мачак у чизмама", "Црвенкапа", "Плавобради", "Успавана лепотица". Остала дјела: "Вијек Луја Великог", "Поређења старих и модерних".

1773. - У Чарлстону, у Јужној Каролини, основан први музеј у САД.

1829. - Умро њемачки писац Фридрих фон Шлегел, најзначајнији теоретичар њемачког романтизма и један од првих европских модерниста. Са братом Аугустом Вилхелмом Шлегелом уређивао је главни романтичарски часопис "Анетеум". Осим радова о античкој књижевности, есеја, пјесама и приповиједака, писао је афоризме. Дјела: роман "Луцинда", "Историја старе и нове књижевности" /један од првих прегледа на цјелокупну свјетску литературу/.

1852. - Рођен француски маршал Жозеф Жак Сезер Жофр, творац ратног плана Француске у Првом свјетском рату и побједник одсудне битке на Марни 1914. Крајем 1916. смијењен је с положаја главнокомандујућег француских армија због неуспјеха у операцијама 1915. и 1916. године.

1876. - Рођен амерички писац Џон Грифит, познат као Џек Лондон, један од најчитанијих у првој половини 20. вијека. Бавио се различитим занимањима: од разносача новина до копача злата и ратног дописника из руско-јапанског рата. Напоран рад, новчане недаће и алкохол произвели су нервно растројство и самоубиство у 40. години. Написао је око 50 приповиједака и романа. Дјела: "Зов дивљине", "Бијели очњак", "Гвоздена пета" /пророчка визија фашизма/, "Мартин Идн", "Људи са понора", "Злато", "Краљ алкохол", "Џери острвљанин", "Морски вук", "Мјесечева долина", "Приче с јужних мора".

1876. - Рођен италијански композитор њемачког поријекла Ермано Волф - Ферари, обновитељ италијанске комичне опере, који је компоновао углавном према комедијама италијанског писца Карла Голдонија. Компоновао је и инструменталне композиције и кантате. Дјела: опере "Четири грубијана", "Радознале жене", "Школа за очеве", "Сузанина тајна".

1878. - Рођен мађарски писац Ференц Молнар, творац публицистичког стила у мађарској литератури, који је романом "Јунаци Павлове улице" створио класично дјело омладинске књижевности. У позоришним комадима исказао је изузетну технику и духовитост. Остала дјела: драме и комедије "Лилиом", "Вук", "Гардист", "Црвени млин", "Чудо међу брдима", "Лабуд", "Олимпија", "Игра у дворцу".

1893. - Рођен њемачки ратни злочинац Херман Вилхелм Геринг, рајхсмаршал Трећег рајха и оснивач злогласне нацистичке тајне политичке полиције Гестапо. Као министар ваздухопловства наређивао је бомбардовање незаштићених градова и масовно убијање цивила у Другом свјетском рату. Послије смртне пресуде коју му је због ратних злочина изрекао Међународни суд у Нирнбергу, уочи њеног извршења у октобру 1946. одузео себи живот испивши отров.

1899. - Рођен швајцарски биохемичар Паул Херман Милер, добитник Нобелове награде за медицину 1948, који је открио инсектицид ДДТ.

1932. - Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.

1942. - Италијански гувернер окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату генерал Пирцио Бироли наредио да се за једног убијеног или рањеног официра стријеља 50, а за подофицира или војника 10 цивила.

1964. - Збацивањем султана у Занзибару - мјесец дана пошто је та острвска афричка држава у Индијском океану постала независна - окончан устанак и проглашена република с предсједником Абеидом Карумеом. Занзибар се четири мјесеца касније ујединио с Тангањиком у Танзанију.

1976. - Умрла енглеска књижевница Агата Кристи, аутор многих детективских романа. Дјела: "Убиство Роџера Ајкрофта", "Леш у саркофагу", "Убиство у `Оријент-експресу`", "Десет малих црнаца", "Вашар злочина", "Никотин", "Тајна замка `Чимниз`", "Тајна седам бројчаника", "Отворених карата", "Убиство у Месопотамији".

1990. - Румунски предсједник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.

1991. - Конгрес САД одобрио предсједнику Џорџу Бушу да војном силом избаци ирачку армију из Кувајта.

1992. - Влада Алжира дан послије оставке шефа државе Бенџедида Шадлија одгодила другу рунду парламентарних избора, образложивши то "немогућношћу настављања изборног процеса". На изборима је водио исламски Фронт националног спаса, а исламисти су убрзо одговорили терористичким нападима.

1993. - На мировним преговорима у Женеви предсједник Републике Српске Радован Караџић прихватио уставне принципе предвиђене Венс-Овеновим мировним планом.

1995. - Савјет безбједности УН за још сто дана продужио дјелимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.

1996. - Прве руске јединице у саставу Ајфора стигле у БиХ, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља послије Другог свјетског рата.

1998. - Канађанка Луиз Фрешет именована за замјеника генералног секретара УН, на функцију која до тада није постојала у свјетској организацији.

1998. - Њемачка пристала да установи фонд од 200 милиона марака ради обештећења око 18.000 Јевреја из источноевропских земаља, који су претрпјели мучење нациста у Другом свјетском рату.

2000. - Турска влада сагласила се да одгоди смртну казну вјешањем вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану.

2000. - Велика Британија хомосексуалцима дозволила службу у оружаним снагама.

2006. - Најмање 345 ходочасника изгубило живот у стампеду до кога је дошло посљедњег дана хаџилука у Меки током ритуалног каменовања.

2008. - У хеликоптерској несрећи у Македонији погинули војници који су се враћали из мисије у БиХ.

2008. - Умро академик Анхел Гонзалес /83/, шпански пјесник, борац против Франкове диктатуре.

2010. - У разорном земљотресу који је погодио Хаити погинуло више од 200.000 људи, око 300.000 повријеђено, а преко милион људи остало је без кућа.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

SADRŽAJ SE NASTAVLJA NAKON OGLASA