Počela je sezona sakupljanja gljiva, gljive se prodaju, gljive se koriste u ishrani u domaćinstvima gde ljudi odlaze turistički. Ono na šta posebno treba obratiti pažnju, upozorava gost Jutarnjeg programa dr Aleksandar Knežević, ukoliko jedemo gljive koje nisu iz marketa sa deklaracijom o vrsti i poreklu robe, važno je da znamo ko nam poslužuje jelo od gljiva i da imamo poverenje u te ljude da su vrhunski poznavaoci gljiva. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

„Apsolutno, sto postotno poverenje je jedini način da uživate u gljivama koje su inače važan izvor minerala i vitamina i blagotvorno deluju na organizam i treba ih jesti“, naglašava Knežević.

Kod nas se najčešće prodaju i sakupljaju iz prirode samonikle vrste kao što su vrganji, lisičarke, a u poslednje vreme su dosta popularni i tartufi, dodaje gost Jutarnjeg programa. Međutim, tartufi se ne nalaze tako često u šumama, tako da ih je i nemoguće pomešati sa nekom drugom pečurkom, a ne mogu se ni gajiti. Zna se da se teško nalaze i da postoje posebni načini za njihovo pronalaženje, zbog čega su između ostalog, tako cenjeni i skupi.

Otrovne gljive dvojnice

Kako navodi dr Aleksandar Knežević, u Srbiji ima oko 30 vrsta gljiva koje mogu da izazovu trovanja sa smrtnim ishodom. To nije veliki broj ako se pogleda ukupan broj vrsta, ali problem je što mogu lako da se zamene sa nekim jestivim vrstama gljiva.

„To su takozvane gljive dvojnici, poznate u narodu kao gljive koje imaju svoje parnjake, kod jestivih vrsta. I tu je problem. Najčešće zamene sa zelenom pupavkom, u struci poznata kao amanita faloides, gljiva koja ima najviše trovanja sa smrtnim ishodom. Može da se zameni sa golubačom, jednom vrstom iz roda rusula, može da se zameni sa šumskim šampinjonom“, napominje mikolog.

Smrtnost prilikom ingestije zelene pupavke je negde od 30 do 50 odsto onih koji su se otrovali, i to su najčešći slučajevi sa letalnim ishodom u Srbiji. Na sreću, ova trovanja se ne dešavaju toliko često, a pojedina trovanja gljivama se uz određene mere na klinikama uspešno saniraju.

„Međutim, nikada trajno. Oštećenja ostaju najčešće na jetri, na bubrezima, ali evo recimo 2022. godina je godina koja nas je dobro upozorila kako to izgleda kada dođe do trovanja, verovatno ovom gljivom, kada je bilo i trovanje u Šapcu sa smrtnim ishodom, sa desetak ljudi osoba koje su bile u teškom stanju na klinici za toksikologiju na VMA. Postoje godine kada nemate takvih trovanja, pre toga je 2009. bilo veliko trovanje sa smrtnim ishodima, recimo“, dodaje Knežević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.