Mehmedu Dobrom
Istočna obala Drine

Dobri moj Mehmede,

Dugo se nismo čuli, pa ti pišem koje slovo nadajući se da će te ovi iz pošte pronaći ovog puta. Kažu, Luta, nije bio kući, nismo ga našli; a nije ta mahala tamo tolika da je teško naći tebe takvog! Pa mi vrate moja pisma nazad.

Dugo te kraj Drine nije bilo. Ne dolaziš, ne dolaziš. A mi se skoro svakog petka okupimo, kao nekad, pa zapevamo koju. Lepše pevamo mi sa Zapada, to se zna. Ali tvoj glas s one strane ne čujem; neću poreći da i to igra ulogu u našoj vokalnoj nadmoći. Jave se i Gligor, i Puki, i Šemsa, i Meliha; i mali Nestorov svako veče sa svojim društvom. Gde je Mehmed, pitam ja njih, Nema Mehmeda od jeseni, kaže meni Gligor, Luta.

Mada, istini za volju, nije ni nama kako je nekad bilo. Tu smo, ima nas. Ali se slabije i mi okupljamo nego pre. Nije to toliko do vremena, Mehmede, znaš i sam; za dobru lutnju ili za zapevku se uvek vremena nađe. Više je, što nas nema. Bruka nas je, starih čaršijanera, otišlo. K'o i ti što si otišao, Mehmede moj dobri.

Neko je otišao preko, s one strane Drine, kod tebe, na Istok. Neki su pak odlučili da vrednost svojih repova potraže i tamo, na drugu stranu. Preko preko. I to je većina. Kažu, Ljudi su tamo bolji, konzerve ukusnije, granule ne moraju ni da primirišu. Sve kašikom, što bi ljudi rekli.

Kod nas je hrana tanja. Slabo se gde ima šta kvalitetno pojesti. Pola i Pitera više nema, evo već tri jeseni prođoše. A znaš da sam kod njih najviše volela sa svojima naići. Bilo svega; njih su dvojica više davali nama no što su sami jeli. A moglo se i zanoćiti kod njih u dvorištu.

Mićo je umro, ne znam da li si čuo. Pronašli su ga u kući, za stolom, pognute glave. A pored njega narezana slaninica, parče domaće pogače, i rakijica. Ja sam njima javljala, lajala sam iz sve snage dva dana; ali nema nikog da moje lajanje čuje, moj Mehmede. Odmah sam ja znala šta je, čim jedno jutro ne čuh njega kako me doziva svojim imenom. Kako nas je samo voleo i pazio!

A ni kod Doktora nije više kao pre. Ruku na srce, sede oni još; ali sede ređe, a i krilaca peku manje. Kaže Doktor, Skupa krilca Dona moja mila, duplo u odnosu na pre 5 godina, a plata ista. Kada dođu, manje ih je no inače. Većina, i njih, otišla preko.  Preko preko. Otišao i Bazi, i Kum, i Despot, i Minke, i Đanser, i Coksara. Coksa nema nikako, u Kanadi je kažu, a ovi ostali, da te ne lažem, jednom godišnje svrate. A znaš ti, Mehmede Dobri, kako beše dobro dok je i Coks sa njima bio - pa krilca na popustu, pa kostiju gomila! I za mačke ostajalo!

Ko je njih sve oterao, Mehmede? Ko je, sve moje prijatelje, oterao iz ove naše zemlje? Ko su ti, kojima je malo, koliko god da mnogo od nas otmu? Kome to pohlepa ne dozvoljava da gleda ni u pašče koje kost glođe, a da mu makar pola koske ne otme?

Ni Drina više, nije, ono što je bila. Nešto se čudno sa Drinom dešava moj Dobri. Tamo gde je nekad tekla, tuda sada kučići igraju rvanja i ganje. A ona, na skoro kilometar pored, u novom koritu. I, kako je ona otišla, sva se priroda izmenila; čudne neke biljke rastu, na čudnoj nekoj zemlji. Što li diraju Drinu, Mehmede, jesi li ti šta čuo? Kod nas se o tome malo priča, a još manje zna. Ja znam samo da Drina više ne teče svojim tokom. A ne valja, dobri moj, Drinu izazivati - ona na kraju uvek pobedi, i vrati dvostrukom merom. A kad vraća, ona ne bira kome vraća. Toga se ja plašim.

A ko će nama vratiti naše ukradene dane, naše ukradene zagrljaje, naše ukradene ljubavi?

Dobra stvar je što je sve manje vatrometa. Valjda ljudi manje slave ovih godina, pa manje i pucaju vatrometi. Ne znam za njih, ali meni, k'o i svima nama Zapadnim psima, to je dah svežeg vazduha. Mada, znam da je iz pogrešnih razloga - nije što su naučili da paze malo i na nas, nego nemaju para da proslavljaju češće, a još manje para za vatromet.

Šaljem ti sliku moje dobre sestre Samire sa decom. Troje rodila! Porodica Drinić šira je za Dragana, Šuketa i Ćipragu. Samo ovo treće, mali Ćipraga, nikad ga uhvatiti ne možeš, svako malo se izgubi. Ludo štene, na tetku!

Ti, kako si mi, ovako? Jesi li ispratio dvojac slobodnjaka Dekija Rižota? Tvoji kakvi su? Piši mi molim te! Stotinu sunaca zađe, Mehmede Dobri, a ti svojoj Doni ni otisak šape na razglednici. Pa i mi smo valjda neki rod, dobri moj! Pozdravi Nestorovog malog, i poduči ih malo kako pravi dobri psi zavijaju. Pobedićemo mi svakako, ali nek borba makar bude teža.

Puno pozdrava i dodira njuškom,
Šalje ti tvoja dobra
Dona Drinić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.