„Povezali smo ugljenični otisak najbogatijih pojedinaca direktno sa posledicama po klimu širom sveta. Nije dovoljno samo izračunati koliko zagađujemo, već ko i koliko zagađuje i da snosi odgovornost“, navodi naučnica Sara Šongart sa Univerziteta ETH u Cirihu. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

U poređenju sa globalnim prosekom, najbogatijih jedan odsto doprinelo je 26 puta više na pojavu ekstremnih toplotnih talasa, kao i 17 puta više na suše u Amazoniji.

Studija objavljena u Nature Climate Change takođe navodi da su emisije 10 odsto najbogatijih u Kini i SAD – koji su zajedno odgovorni za polovinu zagađenja ugljen-dioksidom – direktno dovele dvostrukog povećanja toplotnih ekstrema.

Sagorevanje fosilnih goriva i seča šuma zagrejale su površinu Zemlje u proseku za 1,3 stepena Celzijusa u poslednjih 30 godina.

Šongart i njene kolege kombinovali su ekonomske podatke i klimatske simulaciju kako bi pratili emisije od različitih slojeva stanovništva i procenili njihov uticaj na različite tipove ekstremnih vremenskih prilika.

Istraživači su takođe uzeli u obzir i finansijske investicije pojedinaca, a ne samo njihov životni stil ili ličnu potrošnju.

„Borba protiv klimatskih promena koja se ne bavi većom odgovornošću najbogatijih članova društva rizikuje da ne iskoristi moćno oružje u smanjivanju štete u budućnosti“, kaže jedan od autora studije Karl-Fridrih Šlojsner, čelnik integrisane istraživačke grupe za klimatski uticaj na Međunarodnom institutu za primenjenu sistemsku analizu u Beču.

Porez na milijardere

Od vlasnika krupnog kapitala može da se zahteva veća odgovornost kroz progresivne poreze na bogatstvo i investicije.

Ranija istraživanja pokazala su da bi ciljano oporezivanje, koje bi povezivalo bogatstvo i emisije štetnih gasova, bilo mnogo pravednije nego uvođenje opštih poreza, koji bi dodatno opteretili siromašne.

Ipak, nedavne inicijative u pravcu povećanja poreza najbogatijim ljudima i multinacionalnim kompanijama su u najvećoj meri stale.

Prošle godine, Brazil kao domaćin samita G20 je lobirao da se uvede dva odsto poreza na ukupno bogatstvo pojedinaca sa više od milijardu dolara.

Uprkos tome što su lideri G20 prihvatili da „sarađuju kako bi obezbedili da se ultrabogati pojedinci na efikasan način oporezuju“, do danas na tom polju nije bilo pomaka.

Skoro 140 zemalja je 2021. godine pristalo da radi ka globalnoj koporativnoj taksi za multinacionalne kompanije.

Prema organizaciji Oksfam, najbogatijih jedan odsto ljudi akumuliralo je 42 biliona dolara novog bogatstva u poslednjoj deceniji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.