Upozorili su na ovo iz Međunarodne organizacije Hjuman rajts voč, podsjećajući da ovaj plan Londona i Brisela podsjeća na slučaj kampa Gjadri u Albaniji, koji je prvobitno bio zamišljen kao sklonište za ilegalne imigrante zaustavljene u Sredozemnom moru, ali je potom transformisan u centar za repatrijaciju nedokumentovanih deportovanih lica, piše Glas Srpske. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

Nažalost, sudeći prema aktivnostima Londona, ali i Brisela, visoki zvaničnici iz dva centra moći, za sada ne namjeravaju odustati od svojih planova da "privole" pojedine balkanske zemlje, a među kojima je i BiH, da pristanu na to da na njihovoj teritoriji budu napravljeni centri u koje bi bili upućivani nepoželjni migranti kojima je odbijen boravak u Velikoj Britaniji ili u nekoj od evropskih zemalja. 

Prema ovom planu Londona, ali i Evropske komisije, migranti sumnjivih biografija bili bi prebacivani u of-šor čvorišta za povratak, a balkanske zemlje koje prihvate ovaj poslovni aranžman za to bi dobijale određenu novčanu naknadu. Radi se o sličnom planu koji je London već pokušao da sprovede u slučaju Ruande, za šta je bilo izdvojeno čak 700 miliona funti, ali je ova "šema" na kraju propala. 

Britanski premijer Kit Starmer suočen je sa žestokim kritikama da se Britanija pretvara u ostrvo stranaca. Nalazi se pod ogromnim političkim pritiskom da smanji broj ilegalnih migranata, a pogotovo zbog rastuće popularnosti krajnje desničarske, antiimigrantske Reformske stranke. Starmer je zbog toga nedavno pokrenuo diplomatsku ofanzivu, vodeći mnoge razgovore iza zatvorenih vrata, ali je za sada jedino Kosovo pristalo da prihvati ovu nepristojnu ponudu i poslovni aranžman sa Londonom, ostavljajući mogućnost da nešto slično urade i u slučaju migranata iz zemalja članica Evropske unije. 

Prema pisanju britanskih medija u vrhu ove liste, a kao potencijalna of-šor migrantska skladišta, nalaze se i Srbija, Sjeverna Makedonija, ali i BiH. Aktuelna britanska vlada očekuju da sa ovim zemljama napravi poslovni aranžman, koji bi eventualno bio krunisan kada London bude domaćin samita Berlinski proces na jesen. Nešto tako su već nagovijestili i iz same britanske vlade, iz koje je povodom održavanja ovog samita poručeno da će jedna od tema biti i pitanje međunarodne saradnje u vezi sa ilegalnim migracijama. Kako je saopšteno fokus će biti stavljen na to kako "balkanski region iskoristi kao tranzitnu rutu za ilegalne migracije". Pri tome je i istaknuto da je o ovim temama bilo već određenih razgovora prilikom posjete britanskih zvaničnika Kosovu, Sjevernoj Makedoniji, ali i BiH. Interesantno, Karen Pirs, koja je u martu ove godine imenovana za specijalnog izaslanika Velike Britanije za zapadni Balkan, već je održala nekoliko sastanaka sa ministrom spoljnih poslova BiH Elmedinom Konakovićem. 

Da će ovaj samit u Londonu biti iskorišćen da bude izvršen novi i veći pritisak na balkanske države, ne samo od Velike Britanije, već i od Brisela, indirektno su nagovijestili i pojedini evropski mediji, ali i zvaničnici. Kako su naveli, sve zemlje koje se vode kao kandidati za članstvo u Evropskoj uniji biće pritisnute da prihvate bilateralne sporazume o pravljenju centara za povratak migranata na svojoj teritoriji. 

Eventualna nagrada - ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji. Isti ovi mediji ukazuju na to da će zemlje koje prihvate ovaj plan imati i značajne finansijske benefite, ali i političke.

Prema riječima Ljubiše Malenice iz Centra za društveno-politička istraživanja Republike Srpske, očekivanja Londona, ali i Brisela su da već krajem ove ili početkom naredne godine zapadnobalkanske zemlje počnu sa prihvatanjem nepoželjnih migranata iz Velike Britanije, ali i sa prostora Evropske unije. 

- Oni kao nagradu nude neki vid ubrzanja pristupanja Evropskoj uniji, iako je on sam po sebi izuzetno kompleksan. Ovaj proces nikako ne može zavisiti od dobre volje pojedinih članica ove zajednice koje se žele riješiti nepoželjnih migranata. Sve je nekako nebulozno definisano. Zato je "nagrada" koja se nudi pod znakom pitanja kada je riječ o njenoj realizaciji - kaže Malenica za "Glas Srpske". 
Ukazuje i na to da kada se govori o ovoj temi nikako ne treba zaboraviti pomenuti i bezbjednosni aspekt, jer zašto su pojedini migranti označeni kao nepoželjni u Velikoj Britaniji ili u nekoj od evropskih država. 

- Iz iskustava pojedinih zapadnoevropskim država možemo vidjeti da je propao taj multikulturni projekat, kako su to arhitekte očekivale. Sada su te države suočene sa velikim problemom, pokušavajući ga riješiti tako što će ih izvesti na prostore Balkana. Ovdašnje države pokušavaju motivisati i raznim finansijskim i političkim ustupcima. Na stolu su sigurno i određeni politički ustupci. I ćutanje koje možemo čuti iz Sarajeva, kada se govori o ovim planovima Londona i Brisela, ukazuje na to da u određenim bošnjačkim krugovima postoji ideja da se to iskoristi za ostvarivanje nekih političkih ciljeva. Ali ti isti bi trebalo da znaju kakva iskustva sa migrantima imaju u toj istoj zapadnoj Evropa, a pri tome mislim na niz terorističkih napada s kojima su bili suočeni u nekom prethodnom periodu - navodi Malenica. 
Na pitanje kako gleda na to što je takozvano Kosovo pristalo da bude dio ovog poslovnog aranžmana sa Velikom Britanijom, ali i EU, te da li je to jedan od način da ova samoproglašena država ostvari određene političke benefite - Malenica potvrdno odgovara. 

Smatra da je Kosovo, kao politički projekat pojedinih zapadnih zemalja teško održiv te da je ova odluka jedan od načina Prištine da to na neki način očuva. Vjeruje da takozvane vlasti u Prištini nemaju drugog izbora nego da se povinuju planovima svojih mentora. Na kraju ukazuje i na još jednu bitnu stvar - ukoliko dođe do ovog scenarija, Priština sigurno će iskoristiti dolazak ovih migranata za neki novi pritisak na preostalu srpsku populaciju u ovoj južnoj srpskoj pokrajini. 

Slično mišljenje ima i direktor Bezbjednosnog foruma Mitar Kovač. Kaže da su ovi prostori Britancima interesantni, kako zbog strateških sirovina, tako i zbog rješavanja nekih svojih gorućih problema, a koji se odnose i na pitanje statusa nepoželjnih migranata.
 
- Ukoliko kojim slučajem oni uspiju da realizuju ovaj plan, ali i Brisel, to bi samo dodatno unazadilo prostore Balkana i u gurnulo ga u još dublju crnu rupu, iz koje bi se teško izvukao. Interesantno, ali i indikativno, o eventualnom pravljenju migrantskih prihvatilišta i na prostorima BiH, bošnjački političari ništa ne govore, baš kao i federalni mediji. Pretpostavljam da je u igri sklapanje političkog dila sa Londonom, pokušaj kupovine britanske naklonosti i eventualne podrške u nekim budućim političkim procesima, a koji bi prije svega bili usmjereni na stvaranje unitarne BiH. Bošnjački političari ćute, jer znaju da bi se suočili sa negativnim reakcijama civilnog društva, ali i samih građana iz FBiH. Stoga pokušavaju doći do određenih ustupaka, da bi sa njima mogli opravdati neke svoje buduće korake i odluke - poručio je Kovač. 

Na kraju je istakao i da vlasti Republike Srpske, ali i predstavnici opozicionih partija, ne smiju dozvoliti da se od ovih prostora prave prihvatilišta nepoželjnih migranata iz drugih zemalja.

SPORAZUM

Direktor Službe za poslove sa strancima Žarko Laketa nedavno je istakao da Velika Britanija ni po kom osnovu ne može da prebaci migrante u BiH, jer ne postoji sporazum između dvije zemlje kada je riječ o tom pitanju. Kako je rekao ne vidi mogućnost da on bude potpisan, jer je za tako nešto neophodna saglasnost sva tri konstitutivna naroda. Istakao je i da ne zna da li je neko od političara iz BiH eventualno obećao da će tako nešto i prihvatiti, ali i da bi volio da vidi ko je taj i na koji način će to pokušati da realizuje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.