U moru saveta plasiranih na društvenim mrežama čovek ne stigne da se zapita da li znanje i struka stoje iza njih. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

Kina je uvela nova pravila koja zahtevaju da influenseri dokažu svoje kvalifikacije pre nego što podele stručne savete na mreži. Cilj je sprečavanje dezinformacija, ali kritičari upozoravaju da to može ograničiti slobodu izražavanja na internetu.

Kradu li influenseri posao farmaceutima?

Odavno je važilo da komšija, prijatelj, pa čak i poznanik „znaju bolje“ od stručnjaka – farmaceuta u apoteci i doktora u ordinaciji, šta treba koristiti i kako u slučaju neke tegobe. Tokom pandemije korona virusa to je uzelo maha i društvene mreže vrve od saveta na razne medicinske teme.

„Mi smo karakteristični sa onih osam hemija koje učimo na Farmaceutskom fakultetu i onda neko može da to sve obori ili nekim dobronamernim, ali nestručnim savetom ili sada u eri društvenih mreža čak i sadržajem generisanim od strane veštačke inteligencije. To je ono što nas posebno zabrinjava“, kaže Pavle Zelić, farmaceut i pisac.

Gostovanje Jasmine Šupeljak i Pavla Zelića u Jutarnjem programu

Prema njegovim rečima, dupla opasnost vreba sa svih strana. „Pričao sam sa kolegama koji rade u kompaniji Meta koliko su u stvari algoritmi naučeni na to da vam lakše šire dezinformacije da je to sad prosto nemoguće rešiti“.

Preplavljeni informacijama i dezinformacijama, kako kaže, teško nalazimo pravi izvor te je zaista potrebno učiniti nešto kako bismo razdvojili žito od kukolja, kako bismo znali ko je onaj ko je kompetentan da dâ pravi savet u oblasti zdravstva.

Potez Kine da kaže influenserima koji nisu stručni da ne mogu da dele savete influenserka Jasmina Šupeljak vidi kao ispravnu odluku jer smatra da je to „davanje saveta“ prevršilo svaku meru navodeći primer dokumentarnog filma Bad Influencer, odnosno žene iz Australije koja je izmislila da ima rak i promovisala izlečenje prirodnim preparatima dok su njeni pratioci gubili bitku sa bolešću.

„Tik-tok je nešto što mene jako plaši i brine, mnogo više nego Instagram. Mislim da je tu taj trend da na primer stavljamo ricinusovo ulje i tako ćemo da smršamo i da rešimo policistične jajnike. Zaista smatram da ako bi se svako držao svoje grane, moja je moda ili kozmetika, ali ne kao kozmetolog ili kozmetičar ili, daleko bilo, plastični hirurg. Mogu da posavetujem ko je meni sjajno nešto uradio na licu. A ne da pošaljem nekoga negde jer prosto nisam stručna za to“, naglasila je Jasmina dodajući da su nam tu neophodna ograničenja.

Savet sa mreža koji može da vas košta glave

Kao izuzetno štetno i zastrašujuće Jasmina Šupeljak izdvaja obrađivanje fotografija i izuzetno veštački izgled korisnika i smatra da mora da bude naglašeno da je fotografija izmenjena filterima.

„Otišlo je predaleko, ali kod nas još uvek ne toliko u našoj zemlji i u našem regionu. Mnogo ljudi košta života ili fizičkog izgleda što može da bude kobno za dalje, za vaše psihičko stanje“, ukazala je influenserka.

Pavle Zelić podseća na povratak zaboravljenih bolesti zbog nepoverenja u vakcine.

„Ne mogu da ne pomenem situacije vezane za odbijanje vakcinacije. Pre svega pričamo o maloj deci, o epidemijama, o petnestoro dece koja su umrla u prethodnih nekoliko godina u Srbiji. U Americi su epidemije malih boginja, velikog kašlja. Zaboravljene bolesti se vraćaju zato što je neko preko društvenih mreža, uglavnom od nestručnih lica, dobio informaciju da su vakcine štetne i to se širi i obnavlja ta dezinformacija ponovo i ponovo“, naglasio je Zelić dodajući da su komunikacija i empatija izuzetno važni te da naučnici nisu stručnjaci koji koriste teške i komplikovane reči, već da govore narodskim jezikom i da se poverenje vrati.

„Ako ne komuniciraju oni koji su zaista kompetentni, neko drugi će taj prostor popuniti jer postoji potreba, postoji želja za informacijama“, upozorio je Zelić objašnjavajući da smo postali zavisni od toga da svaki dan kada otvorimo oči palimo telefon, gledamo šta ima novo.

To je, kako navodi, neka vrsta novog, specifičnog doba u kojem nama treba sve više i više informacija.

„Da bi se to ispunilo, neko kao ja mora da dobro razmisli, da se pripremi za ovo gostovanje ili za bilo koju objavu, da prosto nijedna informacija, nijedna reč koju ja pružim javnosti ne bude pogrešna, odnosno mora biti potkovana činjenicama, neko drugi apsolutno nema takve skrupule, on će pustiti šta god mu pada na pamet, i to će imati mnogo više pratilaca, naročito ako idemo na taj efekat šoka, skandala, nečega tajnovitog što je otkriveno. O tome sam pisao u knjizi Gorka pilula i svaka rečenica u knjizi je potkovana sa nekoliko referenci naučnih i naravno da sam pisao 15 godina knjigu, neko drugi će to uraditi za par dana“, rekao je Zelić.

Za Jasminu je jedan od razloga da bude oprezna nalog na Instagramu sa velikim brojem pratilaca gde nema konkretne osobe koja stoji iza njega: „Zaista ne mogu da verujem osobi, neću da govorim ime profila, nikoga neću ni da potcenjujem, međutim, nekog ko ima skoro 200.000 pratilaca na Instagramu, a nema lica iza svega, kako ja tebi da verujem? Imaš simpatične izjave, ali moramo da stavimo jedno veliko Ali – hoću lik, hoću delo“.

Vrtlog u koji nas uvlače algoritmi

Kao još jednu zamku i Jasmina Šupeljak i Pavle Zelić navode algoritme koji su počeli da nam nudi stvari koje možda i ne želimo da vidimo.

Zelić ističe da u Meti kažu da je algoritam sada nemoguće vratiti unazad i da će on sve više nuditi dezinformacije, isto se dešava i sa Chat GPT-jem koji često laže pa se onda izvinjava i tako u krug.

„Postoji jedan drugi pokušaj, koji naravno takođe ne podržavamo, to je represija prema pojedincima. Rađena je temeljna analiza o ozloglašenih 12 – postoji samo 12 pojedinaca na svetu koji generišu 50 odsto antivaksarskog sadržaja. To su mašine za proizvodnju takvih lažnih vesti, informacija, dezinformacija i mogli bismo da idemo prema njima i kažemo dobro, sada ti ljudi treba da odgovaraju za svoje postupke, za živote koje su oduzeli svojim rečima i delima. Mislim da to nije dobar put jer onda od njih pravimo mučenike“, istakao je Zelić.

Prema njegovim rečima, treba razgovarati i pronaći način da se kroz komunikaciju dođe do rešenja, jer nas čekaju veliki izazovi.

„Sve smo stariji, sve smo bolesni i čekaju nas buduće pandemije. Ako se kao civilizacija, kao čovečanstvo ne ujedinimo pred tim izazovima, onda ćemo možda i čak i nestati“, poručio je Zelić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.