Ipak, evropski put, je tema, kažu mnogi, koja u izbornoj godini nije atraktivna za političke lidere. Napredak je svakako izostao i prethodnih godina, a ovo će biti tek još godina u nizu neuspjeha na evropskom putu.

Blokirana tranša od 70 miliona evra: Ključ u rukama ministra finansija

Više ni optimizam ne stanuje u glavama predstavnika vlasti, ali i stručne javnosti. Otvoreno o najvažnijem evropskom finansijskom dokumentu namijenjenom zemljama Zapadnog Balkana, u kontekstu BiH kažu „Plan rasta je mrtav“ kao i da „nikad nije zaživio“.

Plan rasta EU i BiH – gdje je zapelo?

Novembar 2023. EU pokreće Plan rasta vrijedan 6 milijardi evra; za BiH predviđeno oko 1,085 milijardi evra.

2024. BiH više puta kasni i dostavlja neusaglašenu Reformsku agendu – EU ne odobrava prvu tranšu.

Jesen 2024. Ostale zemlje regiona dobijaju zeleno svjetlo i počinju povlačiti sredstva, BiH ostaje jedina bez odobrenja.

Kraj 2024. / 2025. Evropska komisija umanjuje indikativnu alokaciju BiH za oko 10% zbog kašnjenja.

2026. BiH još nije povukla prvu tranšu (oko 70 miliona evra), jer nisu ispunjeni svi reformski i tehnički uslovi.

Neizvjesno pokretanje stvari sa mrtve tačke

Neizvjesno je da li će se nakon današnje sjednice stvari pokrenuti s mrtve tačke kako bi se odblokirala tranša od oko 70 miliona evra. Ključne tačke su u rukama ministra finansija BiH Srđana Amidžića. A najavljena je informacija o dva neophodna sporazuma, o grantu i zajmu.

– Ne dešava se, ne mogu odgonetnuti šta je u pitanju, ono što se meni čini je da ne postoji, što je magični odgovor za većinu problema u BiH, nedostatak političke volje. Moguće je da politička volja ili odsustvo političke volje za napredak naš prema Evropi, projektima koji su vezani uz naše reforme, da upravo iz Banjaluke ne postoji ta volja, a HDZ prati, ne žele samo to da priznaju, jer će ih građani pitati jeste li normalni, ali to je tako – rekao je Edin Forto, ministar saobraćaja i komunikacija BiH.

“Šta će nam EU ako nemamo ravnopravan status?”

Mnogi bi rekli megalomanski zahtjevi SNSD, presudili su evropskom putu. Sve ključne pozicije htjeli su za sebe, na šta Trojka nije htjela pristati. Posljednji udarac zadaje predsjednik SNSD Milorad Dodik izjavama kako je Evropska unija propali projekat.

– Ukoliko ne uspijemo dobiti ravnopravan status, šta će nam EU? Zato mislim da je vrijeme da se stane s tim, da se stane s tim, vidjeli ste neki dan da Njemačka predlaže pet zemalja da prave Evropu prve brzine, a onda bi nas primili, u koju brzinu? Bez prava, date sve, nemate pravo na odlučivanje, to je EU, to je laž, to je laž – rekao je 30. januara Milorad Dodik.

Određene informacije idu u smjeru da su i predstavnici Evropske unije u BiH zabrinuti nivoom nezainteresovanosti za zadatke koje je pred vlasti u BiH stavio ranije Brisel. O tome možda najbolje govori i nedavna izjava Dragana Čovića.

– Evidentno sada je mnogo više stalo institucijama EU nego nama, nekima od nas da mi otvorimo pregovarački proces, niko nije vjerovao da će neko za nama sada ovakvim intenzitetom tražiti da ubrzamo te stvari, prije godinu ili dvije dana. Sada se već mijenjaju te stvari, ja bih rekao bilo bi naivno to vrijeme ne iskoristiti – izjavio je Dragan Čović, predsjednik HDZ.

„Nema ni minimuma uslova“

BiH trenutno, uz Kosovo ostaje na dnu ljestvice zemalja koje koriste stotine miliona evra za različite projekte. Ovdje se od najmanjeg, tehničkog pitanja, pravi vrhunsko političko, kaže ekspert iz ove oblasti, Haris Plakalo.

– Moramo da znamo da su ta sredstva prije svega planirana za demokratizaciju institucija, za vladavinu prava, za privatni sektor, za pospješivanje stavki u budžetu, tamo gdje je potrebno da taj novac dođe, za obrazovanje, za turizam, za poljoprivredu. Međutim, upravo zbog nepostojanja političkog kompromisa i zbog toga što postoje očigledno političke agende koje rade na blokiranju i evropskih integracija i evropskog puta BiH, zarad svojih nekih paritokratskih, partikularnih interesa ili interesa po nalozima nekih drugih, trećih država, svjedočimo opstrukciju puta BiH – objasnio je Haris Plakalo iz Evropskog pokreta u BiH.

Ekonomski analitičar Igor Gavran kaže da uz neispunjavanje uslova za povlačenje tranši iz Plana rasta, BiH nije još ispunila ni minimum uslova za otvaranje pregovora koji se ogledaju u usvajanju novog zakona o VSTS kao i izmjena Zakona o Sudu BiH, i imenovanje glavnog pregovarača s EU.

– U praksi je sve postalo prvoklasno političko nadmudrivanje – kaže Gavran, piše N1.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.