Istraživači naglašavaju da nalaze ne treba shvatiti kao zdravstveni savet za pojedince. Umesto toga, ukazuju na povezanost sa određenim teorijama o dužini života i faktorima koji na to utiču.

Teorija o jednokratnoj somi (telu), na primer, predlaže stav da su naši životi ravnoteža između reprodukcije i preživljavanja – ako se više resursa koristi za prvo, manje ostaje za drugo.

„Sa stanovišta evolucione biologije, organizmi imaju ograničene resurse kao što su vreme i energija“, kaže biolog Mikaela Hukanen sa Univerziteta u Helsinkiju. „Kada se velika količina energije uloži u reprodukciju, ona se oduzima od mehanizama za održavanje i popravku tela, što bi moglo da smanji životni vek", dodala je.

Iako su studije ranije pokazale da je rađanje više dece povezano sa nižim bogatstvom (standardom) kasnije u životu, većina prethodnih istraživanja je uključivala samo jednu ili dve varijable odvojeno – kao što je starost u kojoj je žena rodila svoje prvo dete ili koliko je dece ukupno imala.

Istraživači koji stoje iza ove nove studije konstruisali su sveobuhvatniju sliku istorije rađanja i smrtnosti, analizirajući podatke o 14.836 žena koje su bliznakinje (kako bi se minimizirao uticaj genetskih faktora). Podgrupa od 1.054 učesnice je takođe procenjena na markere biološkog starenja. Ove učesnice su raspoređene u sedam grupa, na osnovu broja dece koju su rodile i kada su ih rodile.

Važne su i godine u kojima se žena ostvarila kao majka

Statistički gledano, osobe koje nisu rodile decu ili koje su bile u grupi sa prosekom od šestoro do osmoro rođene dece, lošije su prošle u pogledu biološkog starenja i rizika od smrtnosti.

Žene koje su dobile decu rano u životu takođe su pokazivale znake bržeg biološkog starenja i kraćeg života, ali je ova razlika uglavnom nestala nakon kontrole drugih faktora, poput konzumiranja alkohola i indeksa telesne mase (ITM).

Međutim, rezultati za žene bez dece i žene sa velikim brojem dece ostali su isti čak i nakon uzimanja u obzir drugih faktora.

Najniži markeri biološkog starenja i rizika od smrtnosti zabeleženi su u grupi žena koje su u proseku imale između dvoje i troje dece, i među onima koje su bile u drugom stanju između svoje 24. i 38. godine.

Teorija o jednokratnoj somi ne objašnjava zašto je nemanje dece povezano sa lošijim ishodima u smislu zdravlja i dužine života. Istraživači sugerišu da varijable koje ovde nisu merene – poput postojećih medicinskih stanja – mogu uticati i na rađanje i na zdravlje u kasnijem životu.

„Osoba koja je biološki starija od svoje kalendarske starosti ima veći rizik od smrti“, kaže epigenetičarka Mina Olikainen sa Univerziteta u Helsinkiju. „Naši rezultati pokazuju da izbori u životnoj istoriji ostavljaju trajan biološki otisak koji se može meriti mnogo pre starosti", objasnila je.

„U nekim našim analizama, rađanje deteta u mladosti takođe je bilo povezano sa biološkim starenjem. I ovo se može odnositi na evolucionu teoriju, jer prirodna selekcija može favorizovati raniju reprodukciju koja podrazumeva kraće ukupno vreme generacije, čak i ako to podrazumeva troškove vezane za zdravlje povezane sa starenjem", ističe epigenetičarka Mina Olikaine.

Važno je imati na umu da ovakva statistika ne pokazuje direktan uzrok i posledicu, već samo povezanost među velikom grupom ljudi. Ta povezanost može se koristiti za razvoj daljih bioloških istraživanja i za informisanje strategija javnog zdravlja.

Međutim, svakako da mnoštvo drugih faktora utiče i na životni vek i na biološko starenje, kao što istraživači ističu. Ovu studiju zato treba razmotriti i u kontekstu drugih istraživanja koja pokazuju prednosti roditeljstva. „Svaka žena stoga ne bi trebalo da razmatra promenu sopstvenih planova ili želja u vezi sa decom na osnovu ovih nalaza“, ogradila se Olikainen.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.