Kompanija „Meta platforms“ i državni tužioci razgovarali su o potencijalnoj nagodbi usred suđenja u tužbi koja optužuje tehnološkog giganta da je namerno dizajnirao Fejsbuk i Instagram da kod mladih korisnika izazivaju zavisnost, izveštava Blumberg njuz pozivajući se na osobe upoznate sa slučajem, prenosi Independent.

Ovi pregovori dolaze tokom tekućeg suđenja pred federalnim sudom u kalifornijskom gradu Ouklandu, koje obuhvata tužbe 29 američkih država i predstavlja jedan od najvećih pravnih testova za optužbe da su kompanije društvenih medija nanele štetu mentalnom zdravlju mladih.

Važnost slučaja je tolika da je savezni apelacioni sud odbio da odloži suđenje samo nekoliko dana pre izbora porote 12. avgusta, čime je poslat jasan signal da će se proces nastaviti po planu.

Optužbe za psihološku manipulaciju

U središtu tužbe, koju je podnela dvostranačka koalicija tužilaca, nalazi se argument da je „Meta“, kompanija Marka Zakerberga, svesno stvorila „psihološki manipulativne" funkcije na svojim platformama kako bi podstakla kompulzivnu upotrebu među mladima.

Optužbe se odnose na korišćenje beskonačnog skrolovanja (infinite scroll), upornih notifikacija i opcija poput „lajkova" za iskorišćavanje psiholoških ranjivosti adolescenata.

Tužioci tvrde da je „Meta“ bila svesna štete koju njene platforme mogu prouzrokovati, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaje u ishrani, ali je te informacije skrivala kako bi maksimizovala profit.

Zbog toga se ovaj slučaj često poredi sa istorijskim tužbama protiv duvanske industrije, koja je takođe bila optužena da je prikrivala štetne posledice svojih proizvoda.

Roditelji ispred zgrade Federalnog suda drže transparent sa imenima mladih ljudi za koje kažu da su umrli zbog „Metinih” društvenih medija

Pored kršenja državnih zakona o zaštiti potrošača, tužba obuhvata i navode da je tehnološki gigant prekršio savezni Zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu (COPPA). Prema optužnici, „Meta“ je nezakonito i bez pristanka roditelja prikupljala lične podatke od korisnika za koje je znala da su mlađi od 13 godina.

Ovi podaci su, kako se tvrdi, korišćeni za obuku modela generativne veštačke inteligencije i mašinskog učenja, što predstavlja ozbiljnu povredu privatnosti. Zbog ovih optužbi, države traže ogromne finansijske kazne koje bi mogle dostići i do 200 milijardi dolara, kao i sudski nalog za promenu dizajna platformi radi veće bezbednosti dece i transparentnosti u prikupljanju podataka.

Metina odbrana i širi kontekst

„Meta“ je odbacila sve optužbe, navodeći da su tvrdnje država neosnovane i da kompanija aktivno radi na zaštiti mladih na svojim platformama. Advokati kompanije tvrde da ne postoje konačni naučni dokazi koji bi podržali tvrdnju da su njeni proizvodi „adiktivni".

Adam Moseri, izvršni direktor Instagrama

Kompanija se ranije branila argumentom da nije mogla obmanuti potrošače o zavisnosti, obrazlažući da „zavisnost od društvenih medija" nije priznato psihijatrijsko stanje.

Pored toga, „Meta“ se poziva i na zaštitu po članu 230 Zakona o pristojnosti u komunikacijama, koji generalno štiti internet platforme od odgovornosti za sadržaj koji generišu korisnici.

Ovo suđenje je samo deo šireg talasa pravnih postupaka koje su pokrenule države, lokalne samouprave, školski okruzi i pojedinci protiv „Mete“ i drugih tehnoloških firmi, optužujući ih da su izazvale nacionalnu krizu mentalnog zdravlja mladih.

Znak da bi nagodba mogla biti na pomolu stigao je krajem utorka, kada je nekoliko kancelarija državnih tužilaca, uključujući kancelariju tužioca Nevade Arona Forda, najavilo konferencije za štampu.

U saopštenju je navedeno da se planira objava „velike nagodbe za zaštitu potrošača koja uključuje vodeću tehnološku kompaniju". Pre ovog slučaja, sud u Novom Meksiku već je naložio „Meti“ da plati 942 miliona dolara zbog štete nanete mentalnom zdravlju dece, što pokazuje rastući pravni pritisak na kompaniju.

Ishod ovog istorijskog suđenja, bilo da se završi presudom ili nagodbom, mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za „Metu“, već i za celu industriju društvenih medija.

Potencijalno bi mogao da nametne fundamentalne promene u načinu na koji su ove platforme dizajnirane i vođene, kao što su ukidanje adiktivnih mehanizama ili uvođenje strožih sistema za verifikaciju starosti korisnika.

Štaviše, ovaj slučaj se pažljivo prati jer bi mogao postati katalizator za nove savezne zakone i propise koji bi tehnološke kompanije konačno držali odgovornijim za dobrobit svojih najmlađih korisnika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.