IT konsultant Vojislav Rodić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, objasnio priču o tužbama američkih država protiv „Mete“, uticaju društvenih mreža na decu, algoritmima koji korisnike „nanjuše“ i pitanju zaštite korisnika u Srbiji.

Kompanija „Meta“, vlasnik Fejsbuka, Instagrama i Votsapa, pristala je u Sjedinjenim Američkim Državama na nagodbu vrednu, kako je u razgovoru objasnio IT konsultant Vojislav Rodić, ukupno 18 milijardi dolara. Od tog iznosa, milijardu odnosi se na poseban dogovor sa Teksasom, dok je preostalih 17 milijardi deo dogovora koji se tiče drugih država.

Rodić je objasnio da ni taj iznos od 17 milijardi nije u celosti novac koji će „Meta“ neposredno isplatiti. Prema njegovim rečima, 12 milijardi dolara je dogovoreni iznos, dok bi preostalih 5,3 milijarde dolara bilo plaćeno ukoliko i druge kompanije, među kojima su Jutjub, Snep i Tik-tok, pristanu na ograničenja.

Suština ovog slučaja, prema Rodićevom objašnjenju, nije samo u načinu na koji kompanije funkcionišu na tržištu, već u tehnologiji koju koriste i njenom uticaju na korisnike, pre svega mlade.

„'Meta' je tužena za tehnologiju koju primenjuje“, rekao je Rodić.

On je podsetio da su 2020. godine 48 američkih država podnelo tužbu protiv velikih tehnoloških kompanija, ali da je tada tema bila njihov monopolski položaj i gušenje tržišta.

„Uopšte nije bilo ni reči o tome kakav je uticaj na korisnike“, naveo je Rodić.

Ovaj konkretni postupak, kako je objasnio, trebalo je da počne nekoliko dana nakon razgovora. Reč je o takozvanom procesu Belvedere, u okviru kojeg postoji više hiljada sličnih tužbi usmerenih protiv istih osoba, pa se za suđenje odabira jedan slučaj.

U ovom slučaju, suđenje je trebalo da vode Kalifornija, Kolorado, Kentaki i Nju Džerzi protiv „Mete“, kao vlasnika Fejsbuka, Instagrama i Votsapa. Međutim, šest dana pre početka suđenja postignut je dogovor.

Razlog za tužbe je šteta koja se nanosi mladim osobama

Kao jedan od slučajeva pomenuo je dvadesetogodišnju devojku koja je u aprilu tužila „Metu“, Jutjub, Snep i Tik-tok. Snep i Tik-tok su se, kako je rekao, odmah nagodili sa njom.

Prema Rodićevom objašnjenju, devojka je zbog prekomernog korišćenja platformi imala mentalne, a kasnije i fizičke probleme. Jutjub je počela da koristi sa šest godina, Instagram sa devet, a u vreme pokretanja postupka imala je 20 godina.

Na prvom stepenu dobila je šest miliona dolara: tri miliona kao naknadu štete i još tri miliona kao kaznenu naknadu.

Rodić je, međutim, posebno ukazao na pitanje načina na koji su platforme dizajnirane.

„Zato što je tehnologija napravljena tako. Tehnologija plasiranja informacija je napravljena, tehnologija nije neutralna. Ona je napravljena sa ciljem da izazove zavisnost kod svih“, rekao je Vojislav Rodić.

Deca su posebno osetljiva kategorija

Kao primer tehnologije koja korisnika zadržava na platformi naveo je beskonačno listanje sadržaja, kao i automatsko puštanje sledećeg videa nakon što je prethodni završen.

„Možete vi u svakom trenutku da ostavite, ali vam je sve teže“, rekao je Rodić.

I sam je, kako je ispričao, iskusio taj mehanizam. Kada su ga prvi put pozvali da govori o Tik-toku, odlučio je da platformu isproba oko 15 minuta.

Kada je podigao pogled, prošlo je dva sata i 15 minuta.

„Moj prvi susret u, o-ho-ho, poodmaklim godinama“, rekao je Rodić.

„Mi smo kao prodavci droge“

Na pitanje da li je „Meta“ bila svesna problema o kojima se govori, Rodić je odgovorio da su tokom postupaka isplivale interne komunikacije zaposlenih, kao i interna istraživanja kompanije.

„Mi smo kao prodavci droge. Mi ih bukvalno navlačimo“, citirao je Rodić jednu od internih komunikacija.

Prema njegovim rečima, interna istraživanja su takođe pokazivala iste probleme.

Ipak, kako je naveo, kompanija nije promenila osnovni poslovni model.

Objašnjenje je, prema Rodiću, u tome što konkurencija radi isto: što korisnik više vremena provodi na mreži, više reklama može da vidi.

„Čak i ako ne plaćate nikakve druge usluge, onda plaćate svojim vremenom, gledate reklame“, rekao je Rodić.

Algoritmi su, dodao je, veoma dobro prilagođeni ciljanju reklama. Posebno je izdvojio Tik-tok, za koji je rekao da je „verovatno najbolje“ prilagođen tome da prepozna šta korisniku odgovara i da mu zatim nudi sve više istog ili sličnog sadržaja.

Rodić je naveo i sopstveni primer korišćenja tog sistema. Ukoliko nešto želi da kupi, kaže, na nekoliko mreža provede po pet do deset minuta, označi šta mu se dopada, a zatim ostavi telefon.

Posle nekoliko sati i tokom narednih nedelja, kaže, dobija veliki broj ponuda koje su veoma bliske onome što traži.

Ipak, kada je reč o deci, Rodić smatra da postoji mnogo više razloga za zabrinutost.

„Imamo i te kako osnova da budemo zabrinuti za decu“, rekao je.

Istovremeno, dodao je da se problem ne odnosi samo na decu. Prema njegovim rečima, i odrasli imaju načine da racionalizuju vreme koje provode na internetu.

„Nećemo se mi osloboditi tehnologije, niti bi trebalo, ali treba da je koristimo usmereno“, rekao je Rodić.

Nagodba nije priznanje krivice

Meta nagodbom nije priznala krivicu. Rodić je objasnio da je upravo činjenica da je postignuta nagodba važna u kontekstu drugih postupaka.

„Niko nije priznao krivicu. Zato su se i nagodili“, istakao je IT konsultant Rodić.

Pored već pomenutog slučaja u kojem je devojka dobila šest miliona dolara, Rodić je naveo i slučaj tužioca iz Novog Meksika, Raula Toresa, koji je, prema njegovim rečima, dobio slučaj protiv „Mete“ u vrednosti od 945 miliona dolara.

Zbog toga bi, kako je objasnio, hiljade drugih već pripremljenih tužbi mogle da koriste ono što je izneto u ovim postupcima.

„Iako nije priznanje krivice, hiljade i hiljade ostalih već spremnih tužbi, advokati će sigurno moći da koriste sve ono što je ovde navedeno, pa da kažu: evo, pokazano je i dokazano da ste vi bili svesni da ste to radili“, rekao je Rodić.

Isplate, prema njegovim rečima, raspoređene su na deset godina. Novac se plaća državama, a ne direktno oštećenima, dok će svaka od država odlučivati na koji način će upotrebiti dobijena sredstva.

Ograničenja vremena i noćne blokade

Promene koje su predmet dogovora odnose se, između ostalog, na vreme koje se provodi na platformama i ograničenja korišćenja.

Rodić je naveo primer Kine, gde je Tik-tok poznat kao Doudžin. Prema njegovim rečima, tamo je korišćenje za mlađe korisnike od početka bilo ograničeno u određenim periodima.

U razgovoru je naveo da je sada predviđeno da se korišćenje ograniči od ponoći do šest ujutru, kao i da od osam ujutru do tri popodne, u vreme školskih časova, budu isključene notifikacije.

Jedno od ključnih pitanja ostaje: kako utvrditi ko je mlađi korisnik?

Rodić je ukazao na talas zabrana koji, kako je rekao, ide od zemlje do zemlje i odnosi se na korišćenje društvenih mreža za osobe mlađe od 16, 15, 14 ili 13 godina.

„A kako da utvrdite koliko imaju godina korisnici?“

Prema njegovim rečima, zakonodavci i sudovi postavljaju ograničenje, ali ne daju nužno odgovor na tehničko pitanje načina provere starosti.

U tom kontekstu pomenuo je i kompaniju Open AI i njen ChatGPT, za koji je rekao da je uveo verziju za tinejdžere. Rodić je naveo da je kompanija saopštila da koristi oko 2.000 različitih signala na osnovu kojih procenjuje uzrast korisnika.

„Mene to najviše zabrinjava, što oni operišu sa pojmom od 2.000 signala“, rekao je Rodić.

Dodao je da korisnici nisu svesni koliko podataka o sebi otkrivaju dok koriste uređaje i platforme.

„Oni navigaju kroz našu dušu“

Prema Rodićevom tumačenju, korisnici ne šalju platformama podatke samo onda kada nešto direktno napišu.

Svako pitanje, razmišljanje, zastajkivanje, komentar ili deljenje sa prijateljima, kako je naveo, predstavlja informaciju o korisniku.

„To što mi mislimo da mi negde navigamo, oni navigaju kroz našu dušu“, rekao je Rodić.

Prema njegovim rečima, ljudi danas praktično neprekidno popunjavaju neku vrstu „upitnika“ o sebi kroz način na koji koriste tehnologiju.

To počinje, naveo je, već ujutru, kada mnogi prvo uzmu telefon da provere šta se dogodilo u svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.