Ceca ponudila kompletnu imovinu

Ražnatovićeva planira da sa tužilaštvom napravi sporazum o priznanju krivice, a zauzvrat bi bila oslobođena optužbe ili bi dobila minimalnu zatvorsku kaznu.

REGION I SVIJET

Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović (38), optužena za malverzacije oko transfera fudbalera FK „Obilić", spremna je da se pogodi sa državom i čak da ponudi celokupnu upisanu imovinu da bi otkupila slobodu, nezvanično saznaje Press!

Ražnatovićeva planira da sa tužilaštvom napravi sporazum o priznanju krivice, a zauzvrat bi bila oslobođena optužbe ili bi dobila minimalnu zatvorsku kaznu.Posle osam godina istrage, Ceca Ražnatović sada samo želi da se što pre smiri tenzija koja je nastala u javnosti posle informacije da je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv nje.

Duga istraga

- Osam godina je trajala istraga. U više navrata je proširivana. U medijima je nebrojeno puta objavljivano da je optužnica podignuta, čak je jedan list napisao da je napravljen nekakav nacrt optužnice, što je potpuno besmisleno, jer nacrt ne postoji u pravu. Sada kad je konačno podignuta optužnica Ražnatovićeva želi da se što pre završi cela ujdurma - kaže naš sagovornik, inače pevačicin blizak prijatelj.

Ražnatovićeva, kako saznajemo, planira da kontaktira s tužilaštvom, koje bi u kratkom roku trebalo da se izjasni o njenom predlogu.

Tužilaštvo je, podsetimo, podnelo zahtev za sprovođenje finansijske istrage protiv udovice Željka Ražnatovića Arkana (ubijenog 2000. godine). Tim zahtevom su obuhvaćeni i vila i apartmani na Kipru, vila u ulici Ljutice Bogdana, tri luksuzna automobila i nekoliko bankovnih računa.

- Ceca može da ponudi imovinu u zamenu za svoju slobodu jer ne treba zaboraviti da je ona u svojoj višedecenijskoj karijeri sigurno zaradila mnogo više od onoga što joj se stavlja na teret da je uzela na transferima fudbalera - kaže naš sagovornik.

Ukupna vrednost transfera igrača, za koje tužilaštvo optužuje Ražnatovićevu da ju je prisvojila, iznosi oko 2,3 miliona evra. Advokat Miroslav Vasić ističe da nema nikakvih pravnih prepreka da Svetlana Ražnatović i njen branilac predlože sporazum o priznanju krivice i pregovaraju sa tužiocem u pogledu visine kazne. On objašnjava da se sporazum o priznanju krivice može predložiti u slučajevima kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina.

- Za zloupotrebu položaja zaprećena je kazna od dve do 12 godina, dok je za neovlašćeno držanje oružja u vreme akcije „Sablja" 2003. godine bila zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora. Bez obzira što bi Ceca, teoretski gledano, ukoliko bi bila proglašena krivom, mogla na kraju da bude osuđena i na 15 godina zatvora, ona ima pravo da predloži sporazum. Međutim, zakonski uslov za to je da ona ili njen branilac to učine do završetka prvog ročišta glavnog pretresa. Mogli bi da pregovaraju sa tužiocem u pogledu visine kazne, imovinskopravnog zahteva, troškova postupka i uslovima izvršenja kazne. Ukoliko se dogovore, okrivljena u potpunosti priznaje krivično delo. Tada se ona i javni tužilac saglašavaju o vrsti i visini kazne - rekao je Vasić.

On naglašava da nakon toga, kako nalaže procedura, predsednik veća sudija rešenjem odlučuje o usvajanju, odbijanju ili odbacivanju predloženog sporazuma.

Sud odlučuje

- Na odluku o odbijanju rešenja branilac, okrivljeni i tužilac imaju pravo žalbe u roku od 8 dana od trenutka kada im je ono dostavljeno. O žalbi zatim odlučuje vanraspravno veće sudija. Ukoliko ono uvaži žalbu i rešenje postane pravosnažno, tužilac je dužan da na osnovu njega izmeni optužnicu, a sporazum o priznanju krivice postaje njen sastavni deo. Nakon toga zakazuje se pretres i na osnovu postignutog sporazuma donosi presuda na koju optužena nema pravo žalbe. Važno je reći i da optuženi ne može biti oslobođen kazne. Izrečena kazna ne može biti manja od zakonskog minimuma - rekao je Vasić.Svetlanu Ražnatović optužnica tereti da je sa saradnicima protivpravno prisvojila oko 235 miliona dinara. Osim Ražnatovićeve, tužilaštvo tereti i njenu sestru Lidiju, kao i bivše rukovodioce Obilića Dragišu Binića i Jovana Dimitrijevića.

M. Dudvarski - I. Stojković