Ovaj bivši službenik na železnici, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, imao je običaj da kaže da „smo ionako tu da umremo" i da ljudi ne bi nikada trebalo da se plaše smrti.

Bio je dovoljno star da pamti priče svog dede o užasima američkog secesionističkog rata (1861-1865). Poslednjih godina, žarko je želeo da dočeka kraj dva moderna rata, u Iraku i Avganistanu.

Svoje dobro zdravlje pripisivao je striktnoj ishrani od dva obroka dnevno. „Koliko se samo ljudi u ovoj zemlji žali da ne može da smrša?

A ja njima kažem, držite se dijete i videćete da ćete biti u mnogo boljoj formi i bolje ćete se osećati", kazao je starac u jednom od poslednjih intervjua agenciji AP.

Brening je od 1980. godine živeo u istom staračkom domu. Surprugu Agnes, s kojom je bio 35 godina u braku, izgubio je 1957.

Nisu imali dece. „Lepo smo se slagali, Agnes i ja. Bila je štedljiva, to vam mogu reći", kazao je on.

Brening se dobro sećao i svog dede koji mu je kada je bio mali pričao kako je ubijajo južnjačke vojnike tokom građanskog rata, što je on smatrao užasnim.

Razmišljajući o smrtnosti, Brening je novinaru AP rekao: „Ionako ćemo umreti. Neki ljudi se plaše smrti. Nikad se ne treba plašiti, jer smo rođeni da bi umrli".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.