Rumunija i Bugarska u Šengenu

Konačnu odluku i datum ulaska u Šengensku zonu će krajem godine dati Savet ministara EU.Odbor EP za građanske slobode je zaključio da su ove dve članice evropske dvadesetsedmorice ispunile sve nužne uslove za uključivanje u prostor bez granične i carinske kontrole EU.

Evropski parlament, međutim, mora biti izveštavan o "sprovođenju dodatnih mera na području Bugarska-Turska-Grčka u vezi s mogućim prilivom imigranata", saopštio je Odbor EP za građanske slobode. EP bi trebalo da u junu u plenumu potvrdi zaključak tog svog odbora, tako da Savet ministara EU usvoji konačnu odluku o uključivanju Bugarske i Rumunije u "šengensku zonu".

Ključni uslov za to je da te zemlje zajamče bezbednost spoljnih granica EU. Da bi Savet ministara EU odlučio da ukine unutrašnje granice za te dve zemlje potrebno je da ustanovi da je uspostavljena potpuna kontrola bugarskih i rumunskih spoljnih granica na kopnu, moru i vazduhu, bezbednost izdavanja viza, policijska saradnja i uključenost i korišćenje Sengenskog informacionog sistema i zaštite podataka.

Odbor EP za građanske slobode je utvrdio da su Bugarska i Rumunija ostvarile bitan napredak, iako je zaključeno da moraju otkloniti još neke prepreke koje ne predstavljaju kočnicu za ugrađivanje ušengenski prostor. U raspravi u ovom odboru EP je upozoreno i na činjenicu da problem ilegalne imigracije na potezu Bugarska-Turska-Grčka čini tu zonu jednim od najosetljivijih spoljnih graničnih područka Evropske unije.

Šengenski prostor bez unutrašnjih granica među državama EU je stupio na snagu pošto su tri zemlje Beneluksa, Francuska i Nemačka 14. juna 1985. potpisale sporazum o ukidanju međusobne granične kontrole. Sporazum je dobio ime po mestu Šengen, u Luksemburgu, gde je potpisan.

Njima su se potom pridružile još 22 zemlje Unije, kao i Norveška, Švajcarska i Island, tako da se sada u šengenskom prostoru slobodno, bez ikakvih granica, može kretati više od 400 miliona ljudi.