Narodna banka Srbije je izvela računice za period 2012.-2022. godine i ovo su zaključci: TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

❖      Dinarska štednja je povećana 5 puta i sad iznosi 96,3 milijarde dinara,

❖      Štednja u dinarima se ne oporezuje,

❖      Domaća valuta je stabilna tokom čitavog posmatranog perioda,

❖      Isplativost se pokazala i za oročenu, ali i dinarsku štednju po viđenju.

Svakako tačno da je dobra monetarna politika učinila da se sačuva makroekonomska stabilnost u dužem periodu što je vratilo poverenje u banke i njihov sistem štednje. Kamate više nisu zanemarljive, a poslovne banke odobravaju i druge pogodnosti zbog kojih dinarska štednja raste iz meseca u mesec i duže od posmatranog perioda. Upravo zbog toga naša štednja raste.

Dinarska štednja donosi najveću zaradu

Ono što svako ko želi da oroči ušteđevinu na štedni račun treba da zna jeste činjenica da pored toga što se na dinare ne plaća porez od 15%, nema potrebe ni da se vrši konverzija radi trošenja.

Već decenijama je domaća valuta stabilna i ne gubi svoju vrednost, što je nekada bio primaran razlog za štednju u markama, a kasnije evru. Klijenti sada bez ikakve bojazni mogu da oroče svu svoju ušteđevinu u dinarima, ne plaćaju kursnu razliku i maksimalno zarade na višim kamatnim stopama.

Oročenjem od nekoliko godina se ostvaruje maksimalni benefiti, a rizik od gubitka novca ne postoji jer država garantuje vraćanje sredstava za svaki račun u iznosu do 50.000 € u dinarskoj protivvrednosti. Dakle, nema rizika, nema straha i nema problema.

I kada posmatramo druge vidove ulaganja štednje, stvari se menjaju. Cene nekretnina rastu kao i cene drugih vidova čuvanja viška vrednosti. I kamata na štednju u dinarima je u porastu, ali ona jedina ide u korist deponentima novca.

Brza i laka zarada

Svaka druga opcija investiranja predstavlja rizik koji može doneti višu zaradu, ali i potpun gubitak sredstava. Niko ne želi da se kocka sa celokupnom ušteđevinom pa se zato samo retki odlučuju na ovaj potez i ovakvo ulaganje novca.

Ni čuvanje kod kuće nije dobra opcija i ne samo zato što taj novac ne zarađuje, već i zato što se može uništiti ili ukrasti pa ne samo što nemate prihod, već ostvarujete i čist gubitak u mnogim slučajevima.

Kada se štedi u banci novac ne samo da je osiguran, već se i troši namenski, ne uzima se za svaku sitnicu pa će nakon perioda deponovanja na raspolaganju biti viša suma, znatno viša nego kada je novac na dohvat ruke. Ovo je činjenica i to naročito kada se novac čuva u domaćoj valuti i na raspolaganju je u svakom trenutku.

Štedeti u dinarima je izuzetno isplativo, godinama u nazad. Banke se rukovode propisima Narodne Banke Srbije i koriste smernice pa je zato mnogo veći rast dinarskih depozita, nego deviznih u istom periodu koji se posmatra.

Gde vi čuvate svoj novac, u kojoj valuti? Kakve uslove imate u svojoj banci?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.