Fond za spas banaka donio bi više štete nego koristi

Ideja MMF-a je da bude formiran fond koji bi pomagao u slučaju potrebe za restrukturiranje banaka i bio spreman u eventualnoj krizi da pruži podršku likvidnosti.

Rezidentni predstavnik MMF-a u BiH Endrju Džuel kaže da uspostavljanje fonda za finansijsku stabilnost na nivou BiH, kako oni preporučuju, zahtijeva postizanje dogovora između članova Stalnog odbora za finansijsku stabilnost.

- Dogovor bi trebalo da postignu ministarstva finansija BiH te Srpske i FBiH, Agencije za osiguranje depozita te entitetske agencije za bankarstvo i Centralna banka BiH. Ove institucije treba da se dogovore kako će  biti uspostavljen fond za finansijsku stabilnost i pod kojim uslovima će novac fonda biti korišćen. Pored toga potrebno je izmjena važeće legislative - rekao je “Glasu Srpske” Džuel.

Naglasio je da se fond za finansijsku stabilnost obično finansira sredstvima komercijalnih banaka.

- Kako bi povećali kredibilitet fonda može se razmotriti i mogućnost uvođenja zaštitnog mehanizma vlade, koji bi bio aktiviran pod jasno definisanim uslovima. Druga mogućnost za finansiranje je da vlade entiteta uplate početni novac koji će im se vremenom vratiti iz sredstava prikupljenih od banaka - naveo je Džuel.

Na pitanje da li će formiranje pomenutog fonda biti jedan od uslova za eventualni novi aranžman sa MMF-om, Džuel je naglasio da je rano govoriti o mogućim uslovima za eventualne buduće programe.

S druge strane profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci Dragan Gligorić navodi da je domaći bankarski sistem dosta stabilan i likvidan.

- Ako bi taj fond bio dodatno osiguranje bankarskom sektoru to je dobro, ali ako će banke izdvajati dodatni novac za njegovo uspostavljanje to bi svakako dovelo do određenog troška za bankarski sektor. Poznato je da svaki trošak banke nadoknade kroz povećanje kamatne stope privredi i građanima, što u prevodu znači da bi privrednici i građani finansirali fond - rekao je “Glasu” Gligorić.

Naglasio je da je potrebno dobro procijeniti da li je to tijelo potrebno BiH.

- Nije ideja loša ako neće dovesti do velikih troškova i još značajnijeg povećanja kamatnih stopa, jer bi to značilo veći teret za privredu i stanovnike. Svaki trošak bi imao za posljedicu povećanje kamatnih stopa. Uspostavljanje tog fonda sigurno ne bi nikako išlo o trošku bankarskog sektora - poručio je Gligorić.

Sličnog stava je i ekonomski analitičar Zoran Pavlović koji navodi da je osnovni problem što ne postoji razvojni fond.

- Nemamo fondove za podršku biznisima i dovođenju investitora iz inostranstva ili motivisanju domaćih da pokreću proizvodnju. Nemamo razvojni fond ni za poljoprivredu, subvencije koje imamo su nedovoljne i nestimulativne - kazao je “Glasu” Pavlović koji smatra da je uspostavljanje fonda za finansijsku stabilnost sa aspekta MMF-a u vezi sa činjenicom da entiteti troše mnogo novca na javni sektor, a sa druge strane ne stvaraju nikakvu zalihu unutar zemlje prema potrebama.

Pavlović je naglasio da je finansijska stabilnost odgovornost ministarstava finansija svakog entiteta.

- To je njihova nadležnost i obaveza. Ministri finansija ne smiju dozvoliti da novac bude potrošen, a da nemaju prihode. To je problem i o tome govori MMF - zaključio je Pavlović.

Vidović

Ministarka finansija RS Zora Vidović ranije je “Glasu” rekla da je Srpska protiv formiranja fonda za finansijsku stabilnost.

- Za osnivanje tog fonda potrebna je promjena određenih zakonskih rješenja, u prvom redu Zakona o osiguranju depozita. Oni žele da taj fond bude u sklopu Agencije za osiguranje depozita BiH. Mi smo protiv toga i Srpska neće glasati za promjenu zakona niti za osnivanje pomenutog fonda - rekla je Vidovićeva.