Sve forme prekida trudnoće, uključujući medikamentozni i aspiracioni (operativni) metod abortusa, spadaju u sigurne procedure koje ne pokazuju veliki rizik po zdravlje pacijenta. Kiretaža u prvom trimestru trudnoće pokazuju veoma mali rizik, tokom dužeg vremenskom perioda, koji je vezan za infertilitet (neplodnost), ektopične trudnoće (trudnoće van materice), spontane pobačaje ili rak dojki. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

Prekid trudnoće je moguće izvršiti ukoliko fetus nije stariji od 10 nedelja i to na zahtev trudnice koja ima minimum 16. godina. Ukoliko je fetus stariji od navedenog perioda, abortus se može izvršiti samo u skladu sa medicinskim indikacijama, moralno-pravnim razlozima i mogućnosti rađanja abnormalnog deteta. Tada se sastavlja komitet koga čine 2 lekara i socijalni radnik (u nekim slučajevima i sveštenik) koji donose odluku o prekidu trudnoće (u skladu sa gore navedenim merama).

Za ovakvu proceduru, nije dovoljan samo pristanak trudnice nego je potreban i pristanak ginekologa koji će izvršiti hirurški zahvat. Ginekolog ima pravo da odbije rađenje intervencije čak i ako ne postoje medicinske osnove za odbijanje iste.

Treba naznačiti da se termin Abortus ne odnosi isključivo na veštački prekinutu trudnoću, već govori o tome kako je trudnoća okončana zbog nedovoljnog razvića samog fetusa i nemogućnosti njegovog održavanja u životu.

Abortus se može izvršiti uz pomoć lekova (medikamentozno; farmakološki način) ili procedure koja se često naziva Hirurški abortus. Medikamentozna metoda se moze kompletirati i kod kuće. Hirurški put se vrši u bolnicama pod lokalnom anestezijom, sa ili bez svesne sedacije. Moguće je takođe kombinovati ova dva načina, kada se pobačaj započinje hemijski i dovršava instrumentalno.

Koja će se metoda koristiti zavisi najviše od gestacijskog perioda. Instrumentalni način se može koristiti za većinu trudnoća, dok se lekovi koriste najčešće za trudnoće starije od 15. nedelja. Ukoliko pacijent počne sa farmakološkim načinom terminacije trudnoće pre 11. nedelje gestacijskog perioda, treba biti pod posebnom prismotrom zbog mogućih obilnih krvarenja.

Histerektomija (uklanjanje materice), kao metoda poslednjeg izbora, se izbegava zbog visoke invazivnosti.

Instrumentalni način

Obično se kod trudnoće koja ne prelazi 14. nedelja, koristi pristup dilatacije grlića materice i aspiracija konceptusa (vrši se koristeći aspiracionu Kanulu širokog dijametra koja se ubacuje u uterus).

Kod trudnoća sa gestacijskim periodom manjim od 9. nedelja, koristi se Manualna vakum aspiracija (MVA). MVA uređaji su prenosivi, ne zahtevaju električni izvor (struju) i generalno su tiši u poređenju sa Električnom vakum aspiracijom (EVA). Posle 9. nedelja se koristi EVA (uz pomoć Kanule koja je priključena u struju).

U period između 14 i 24. nedelje trudnoće, najčešće se koristi metoda dilatacije i evakuacije. Ova metoda zahteva dobru veštinu i iskustvo, više od ostalih metoda. Neki od dilatatora koji kliničari koriste su Misoprostol i Osmotski dilatatori. Misoprostol dilatira (širi/opušta) cerviks tako što stimuliše sintezu prostaglandina E1 (supstance koja direktno deluje na glatku muskulaturu grlića). Najčešće se daje vaginalno ili u nekim slučajevima bukalno (2-4 sata pre intervencije).

Instrumentalni metod, bez obzira što je invazivniji, se uvek preporučuje pre farmakološkog jer je precizniji, sa višom stopom uspešnosti i manjim procentom komplikacija.

Medikamentozni put

Koristi se pre svega za trudnoće starije od 15. nedelja. Procedura, za gestacijski period duži od 15. nedelja, zbog velikih rizika uvek mora da se radi u bolnickim uslovima.  A ukoliko pacijent poseduje anemiju (malokrvnost) i transfuzija krvi mora biti spremna kao mera sigurnosti.

Komplikacije

Komplikacije su generalno retke kada se radi o legalnom abortusu (teške komplikacije imaju prevalencu < 1%, a smrtnost je <1 u 100 000). Njihova učestalost raste kako se produžuje gestacijski period.

Najčešće rane komplikacije su: perforacija uterusa (instrumentima korišćenim tokom intervencije), obilna krvarenja, zadržavanje krvi u materici (usled neadekvatne kontrakcije) itd. Najznačajnija kasna komplikacija jeste infekcija. Čak i pored korišćenja sterilnih instrumenata i primena antibitotske terapije postabortalno, infekcije predstavljaju najčešću komplikaciju abortusa.

Veliki broj infekcija nastaje zbog zaostatka delova konceptusa u materici koji će poslužiti kao hrana vaginalne i cervikalne normalne mikrobiote (flore). Drugi najčešći uzrok infekcija su korišćenje nesterilnih instrumenata kojim se mikrobi inokuliraju u ženski reproduktivni sistem. Posledice infekcija su kolpitis, endometritis, cervicitis, sepsa.

Infekcije posle abortusa predstavljaju najopasniji razlog za sterilitet posle prekida!

Priprema za abortus

Pre same procedure doktor procenjuje Vaše zdravlje i medicinsku istoriju. Takođe, da bi se nad pacijentom mogao izvesti ovaj zahvat, trudnoća mora biti potvrđena odgovarajućim testovima. Radi se i ultrazvuk kako bi se: utvrdila lokacija (proverava se da li je izvan materice – Ektopična trudnoća) i datum trudnoće ali i isključila mogućnost od razvijenog tumora u materici (Molarna trudnoća). Pored navedenih mera, odabrani lekar uzima i uzorak krvi i urina i u obavezi je da objasni kako se izvodi intervencija, sporedne efekte, rizik i moguće komplikacije.

Nakon prekida trudnoće

Simptomi i znaci koji zahtevaju medicinski nadzor nakon kiretaže su: obilno krvarenje, izrazito jak abdominalni bol i bol u predelu kičme, groznica koja traje duže od 24h i neprijatan miris vaginalnog sekreta.

Nakon intervencije, u obavezi ste da idete na pregled kod Vašeg odabranog lekara kako bi se utvrdilo: da se oporavljate pravilno i da se proceni veličina materice, krvarenje ili bilo kakvi znaci infekcije. Kako bi smanjili rizik od infekcije, ne stavljajte ništa u predeo vagine dve nedelje od završetka prekida trudnoće.

Abortus ne smanjuje šansu ponovnog rađanja u budućnosti ukoliko ne dođe do komplikacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.