Otišli da rade u Moskvi, a dali im da čiste bombe u Čečeniji

Nemaština je naterala Zorana Mladenovića i još 47 nevoljnika iz Vranja, Surdulice i Vladičinog Hana da se jave na oglas emitovan na lokalnoj televiziji koji je nudio posao u Rusiji: plata 6-8 dolara na sat, hotelski smeštaj, organizovan prevoz...Pošli su na put 8. jula prošle godine. Umesto u Sočiju, njih osmorica iz te grupe našli su se u Čečeniji, u Groznom: - Vozimo se minibusom jedan dan, drugi, treći. Šofer napokon kaže: „Grozni!" Čečenija, bog te tvoj! Mislio sam da će nam u nekoj bolnici povaditi sve organe - priča Zoran. Kad je svanulo, ljudi u odelima sproveli su ih na gradilište: čitav hektar ograđen limenom ogradom visokom četiri metra i kapijom koja se zaključavala. Tu se pojavio i organizator putovanja iz Vranja G. i još jedan Vranjanac S. (U toku je sudski proces, pa im izostavljamo imena - prim. nov.)

Mislili smo: kod kuće čekaju da im pošaljemo pare, daj bar nešto da zaradimo - kaže Zoran. Kasnije su saznali da u njihovim pasošima nije bilo pečata sa granice i da bi ih svaka patrola uhapsila.

Radili su u delu grada koji je ruska avijacija svojevremeno sravnila sa zemljom. Nije im bilo jasno zašto za kopanje rovova ne koriste mašine, a onda su našli prvu neeksplodiranu bombu. „Pa šta ako je bomba? Izvadiš i baciš!", rekao je uplašenim Vranjancima G. On se povremeno pojavljivao na gradilištu, ali nikako im nije isplaćivao zaradu. Sve ukupno su dobili po 5.000 rubalja, oko 150 dolara. Vranjanci su tako bili duplo vezani: ako odu, odreći će se i plate.

- Nismo imali kud - kaže Zoran.

Na isteku trećeg meseca, međutim, prekipelo im je. Rešili su da se vrate u Srbiju - najmili su Čečena da ih kombijem doveze do Moskve. Posle trodnevnog putovanja, u sitne sate 10. septembra obreli su se pred našom ambasadom u Moskvi. Iz nje su im poručili da dođu ujutru, a Rus policajac rekao im je da tu blizu živi predstavnik naše Privredne komore.

- Vrata stana otvori žena u kućnom mantilu. Takva i takva stvar, kažem ja, gladni smo... I ona nas pošalje u restoran u prizemlju zgrade, da jedemo svi. Hvala im i sada! - kaže Zoran.