Poznata kao vrlo sofisticirana metoda, elektromioneurografija zapravo kombinuje dve komplementarne tehnike i to neurografiju, koja procenjuje brzinu i snagu električnih impulsa koji putuju kroz nerve,  i elektromiografiju (EMG), koja beleži električnu aktivnost mišića. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

Zahvaljujući kombinaciji te dve tehnike, elektromioneurografija omogućava preciznu procenu stanja neuromišićnog sistema, olakšavajući dijagnostiku širokog spektra neuroloških oboljenja, od neuropatija i kompresivnih sindroma do radikulopatija i neuromišićnih oboljenja.

Šta je elektromioneurografija?

Jednostavno rečeno elektromioneurografija je zapravo neurofiziološki test i izvodi se u dve faze.

Prva faza je neurografija, kada se površinske elektrode postavljaju na kožu iznad specifičnih živaca. Kroz elektrode se šalju kontrolisani električni impulsi, a zatim se meri vreme koje je potrebno da impuls pređe određenu distancu duž nerava. Ovaj parametar, poznat kao brzina provodljivosti živca, pruža informacije o integritetu mijelinskog omotača živca, koji je ključan za brzu transmisiju signala. Pored brzine provodljivosti, uz pomoć ove metode se meri i amplituda odgovora mišića na stimulaciju nerva, što ukazuje na broj funkcionalnih motornih jedinica. Neurografija može, između ostalog da otkrije usporenje provodljivosti, smanjenje amplitude ili potpuni blok provodljivosti, što su sve znaci oštećenja živca.

Druga faza je elektromiografija, odnosno skraćeno EMG, kojom prilikom se tanka iglena elektroda pažljivo uvodi u mišić. Elektroda registruje spontanu električnu aktivnost mišića u mirovanju, kao i aktivnost tokom minimalne i maksimalne voljne kontrakcije. U zdravom mišiću, u mirovanju nema spontane električne aktivnosti. Međutim, kod oštećenja mišića ili poremećaja u komunikaciji između živca i mišića, mogu se javiti različiti abnormalni obrasci električne aktivnosti, kao što su fibrilacije, pozitivni oštri talasi ili fascikulacije. Analizom ovih obrazaca, lekar može da utvrdi da li je problem primarno u mišiću (miopatija) ili je posledica oštećenja živca (neuropatija).

Sa kojim ciljem se vrši elektromioneurografija?

Iako elektromioneurografija ima vrlo širok spektar primene u dijagnostici i praćenju različitih neuroloških stanja, neki od najčešćih razloga za ovakav pregled su:

· dijagnostikovanje neuropatija

· dijagnostikovanje kompresivnih sindroma

· dijagnostikovanje radikulopatija

· dijagnostikovanje neuromišićnih oboljenja

· diferencijalna dijagnoza

· praćenje toka bolesti

Kako se vrši elektromioneurografija?

Obično se EMNG pregled izvodi u specijalizovanoj neurofiziološkoj laboratoriji. Pacijent leži ili sedi u udobnom položaju, a koža se očisti alkoholom na mestima gde će se postaviti elektrode. Tokom neurografije, lekar stimuliše živac blagim električnim impulsima, dok pacijent može osetiti kratkotrajno peckanje ili trnce.

Tokom EMG-a, tanka iglena elektroda se ubacuje u mišić, što može izazvati blagu nelagodnost. Ceo postupak obično traje od 30 do 60 minuta, u zavisnosti od broja ispitivanih živaca i mišića.

Da li je potrebna priprema za pregled?

U većini slučajeva, nije potrebna posebna priprema za EMNG pregled. Međutim, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti kako biste osigurali da pregled bude što uspešniji i udobniji.

Najpre je neophodno da informišete lekara o svim lekovima koje eventualno pijete. Važno je da obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate, uključujući lekove na recept, lekove bez recepta, biljne preparate i suplemente. Neki lekovi, poput mišićnih relaksanata ili antikoagulanasa, mogu uticati na rezultate testa.

Valjalo bi i da izbegavate kofein i nikotin. Naime, kofein i nikotin mogu uticati na mišićnu aktivnost, pa se preporučuje da ih izbegavate nekoliko sati pre pregleda.

Održavajte kožu čistom i suvom. Pre pregleda se istuširajte i ne nanosite losione, kreme ili ulja na kožu, jer će to osigurati dobar kontakt elektroda sa kožom.

Dobro je i da obučete što je moguće udobniju odeću. Izaberite odeću koja vam omogućava lak pristup delovima tela koji će se ispitivati. Na primer, ako se ispituju živci i mišići nogu, obucite šorts ili suknju.

Pokušajte da se opustite pre i tokom pregleda. Anksioznost i napetost mogu uticati na mišićnu aktivnost i otežati celokupan pregled.

Šta se dešava posle pregleda?

Nakon što bude završena elektromioneurografija, pacijent se može se vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Ponekad se može javiti blaga osetljivost ili modrica na mestu uboda iglene elektrode, ali to obično prolazi za nekoliko dana. U retkim slučajevima, mogu se javiti komplikacije poput infekcije ili alergijske reakcije na elektrode. Međutim, ove komplikacije su izuzetno retke i obično se lako leče.

Lekar će analizirati rezultate testa i sastaviti detaljan izveštaj, o kome će zatim prodiskutovati sa pacijentom. U izveštaju će biti navedeni nalazi neurografije i EMG - a, kao i zaključak o eventualnom oštećenju živaca ili mišića. U zavisnosti od nalaza, lekar neurolog će pacijentu preporučiti dalje korake u dijagnostici i lečenju.

Kome se preporučuje elektromioneurografija?

U većini slučajeva se elektromioneurografija preporučuje pacijentima koji imaju simptome koji ukazuju na moguće oštećenje perifernih živaca ili mišića. A ti simptomi mogu uključivati sledeće:

· trnjenje, peckanje ili utrnulost u rukama ili nogama

· bol u mišićima ili zglobovima

· slabost mišića

· grčevi ili trzaji mišića

· otežano hodanje ili obavljanje svakodnevnih aktivnosti

Podrazumeva se da se elektromioneurografija takođe može preporučiti pacijentima kod kojih je već dijagnostikovano neko neurološko oboljenje, kao što su neuropatija, sindrom karpalnog tunela, radikulopatija ili neuromišićno oboljenje. U ovim slučajevima, EMNG se koristi za praćenje toka bolesti i procene efikasnosti terapije.

Treba imati na umu i to da je elektromioneurografija bezbedna i efikasna dijagnostička metoda koja pruža dragocene informacije o stanju perifernih živaca i mišića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.