Književno veče

Narodna biblioteka Filip Višnjić organizuje književno veče povodom uručenja priznanja "Srpski vitez" prof. dr Cvijetinu Ristanoviću i Borislavu Gavriću, koja dodjeljuje kulturno-istorijski centar iz Kragujevca. Književno veče će se održati u 18h. Ulaz slobodan.


Srpska kruna iz Kragujevca postoji već dvanaest godina, a osnovana je s ciljem da bude čuvar istorijskog i kulturnog nasleđa srpskog naroda, dakle najvećeg blaga nacionalne i duhovne baštine.


Srpska kruna danas ima 18 klubova, među kojima su i Književni klub i Škola ikonografije. Generalni sekretar Mirjana Radenković ističe, da sve što se ovde radi i stvara, čini se iz velike ljubavi i dodaje:


- Negujemo narodnu radinost, priređujemo izložbe i sve to kroz istoriju. Naše veliko bogatstvo su i naša priznanja koja dodeljujemo zaslužnim institucijama i pojedincima. Ideje crpimo iz prošlosti i naš rad je tesno skopčan s kraljevinom. Srbija u svom dugom postojanju samo dva puta nije bila kraljevina: za vreme turske vladavine i u doba socijalizma. Naša sagovornica podseća da je kralj Petar Prvi na početku svoje vladavine značajno unapređivao umetnost i zanatstvo. Tako je 1907. godine osmislio Majstorsko pismo. Kako Srbija tada nije imala štampu u boji, on ga je štampao u Londonu. Želeo je na neki način da uzdigne taj esnaf, ali i sveukupnu srpsku kulturu.


- U osnovi Majstorskog pisma je krst - tumači ovo kraljevsko priznanje Mirjana Radenković.


- Devojka, kao centralna figura predstavlja stvaralaštvo. S leve i desne strane, raširenih ruku, ona drži pravdu i mir, maslinovu grančicu i lovorov venac. Četiri štita odslikavaju stanje Srbije: prva dva označavaju srpsku državnost. S leve strane je štit koji simbolizuje umetnost, a onaj desno esnafe, odnosno zanate. Devojka na glavi ima krunu, a to znači da je stvaralaštvo krunisano. Odevena je veoma skromno, ali ima divan pojas na beloj haljini s grčkim motivima. Ona je bosa i to se po Jevanđelju lako tumači. Naime, kad je Mojsije otišao kod Boga i uzeo deset zapovesti, on je kazao da izuje sandale jer hoda svetom zemljom.


Srpska kruna dodeljuje Majstorsko pismo kao svoje visoko priznanje. Ima i druga, a jedno od njih je Srpski vitez, koje se dodeljuje za viteštvo, slavu i večnost srpskog imena. Ustrojeno je i priznanje Car Lazar i ono sadrži stvarni lik čestitog srpskog kneza, koji je nastao pet godina posle Kosovske bitke. Tu je i Slovo ljubve, Hristodarje s likom Bogorodice Trojeručice i Dobrodarje. Ovo poslednje je - naglašava Mirjana Radenković - čisto kragujevačko priznanje, a odnosi se na proglašenje Kragujevca za prestonicu u vreme vladavine knjaza Miloša. Postoji i Priznanje za građanske zasluge na kome se nalazi čuvena slika Paje Jovanovića "Srpkinja". Njega je ustanovio i dodeljivao kralj Aleksandar Prvi Karađorđević.