Kako smanjiti negativan uticaj prašine i učiniti dom zdravijim
Svedoci smo da se u poslednje vreme u mnogo većoj meri obraća pažnja na zaštitu životne sredine i uticaj okruženja na zdravlje ljudi. Ponekad se, pak čini da pojedinci preteruju u tom pravcu. Mnogi se rukovode činjenicom da je prašine, recimo bilo i pre u kućama, pa nije bilo toliko alergija. Ali, kada se uzme u obzir činjenica da je sve manje – više zagađeno, počev od vazduha, preko zemljišta i uopšteno, okoline čoveka, ni malo ne čudi povećan broj alergijskih oboljenja kod dece, ali i kod odraslih.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Srećom te postoje brojni načini da se štetan uticaj prašine i zagađenja uopšte u stanovima i kućama u kojima većina nas provodi veći deo vremena. Prvenstveno važno je da prostor u kome boravite bude što bolje provetren. Čestim provetravanjem svakako dobijate zdraviji životni prostor u svojoj kući, stanu ili kancelariji.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Zanimljivo je da prema studijama koje su rađene, postojanje otirača ispred ulaznih vrata smanjuje procenat prašine za čak oko 30%. Istom studijom je utvrđeno da u kućama u kojima je običaj da se obuća ostavlja ispred ulaznih vrata ima čak 10 puta manje prašine nego u onima u kojima se izuvanje obavlja u predsoblju.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Kako biste štetnost boravka u zatvorenim prostorijama sveli na minimum potrebno je i svo moguće zagađenje svesti na minimum. To se odnosi, recimo na hemikalije koje se koriste u domaćinstvima najčešće. Zato pažljivo čitajte etikete i pokušajte da sređujete kuću onima koje nisu štetne za zdravlje. Takođe, ukoliko krečite ili farbate stolariju obratite pažnju da li na etiketi piše da su ekološke.
Utvrđeno je da pored čestica prašine negativan uticaj na zdravlje ljudi ima i pojava buđi, pa zato valja u kupatilu imati ventilaciju, kako bi se sprečila njena pojava.
Uz sve navedeno, možda bi trebalo da razmislite i o biljkama. Naravno, ukoliko ih već nemate. Naime, utvrđeno je da različite vrste sobnih biljki blagotvorno utiču na zdravlje ljudi. Uprkos uvreženom mišljenju da ih ne treba držati u kući ili stanu jer „kradu kiseonik", što je utvrđeno kao potpuno netačno. Većina sobnog bilja je, zapravo pravi čistač vazduha, pa tako recimo stručnjaci preporučuju bršljan za prostorije u kojima je prisutan duvanski dim. Samo sa ovom biljkom treba biti naročito obazriv jer je poznato da je otrovna. Zato ukoliko imate mališane ili kućne ljubimce, možda bolje da se odlučite za recimo filadendron ili fikus. Filadendron je svakako dobro držati u blizini elektronskih uređaja, jer je utvrđeno da upija negativne supstance koje proizvode. Uzevši u obzir da voli vlagu, paprat je nabolje držati u kupatilu, samo je bitno da ima i prirodnu svetlost.
Iako smo svi svesni negativnog uticaja kućne prašine i dugotrajnog boravka u zatvorenim prostorijama, bilo da su to kuće, stanovi ili kancelarije na zdravlje svih nas, ipak postoje oni koji to i ne smatraju toliko negativnim.
Naime, relativno skoro je grupa nemačkih naučnika objavila studiju u kojoj se navodi da iako se zna da prašina negativno utiče na zdravlje većine ljudi, ipak postoje osobe kojima čak može i koristiti. Zvuči neverovatno, zar ne? Ova grupa naučnika zapravo tvrdi da se kod nekih osoba usled duže izloženosti česticama kućne prašine, prvenstveno poboljša imunitet, ali i pojavi neka vrsta antitela na alergiju. Tako su utvrdili da je kod većeg broja ispitanika koji su spavali na starim, prašnjavim dušecima u krvi pojavilo mnogo manje pokazatelja alergija. Bila ovo istina ili ne, ostaje nam da se i dalje „borimo" na sve moguće načine sa njom.
22° 10°
