Premijer sada treba da ubedi i neke poslanike u PASOK-u da glasaju za program štednje, koji je inače izazvao oštre kritike opozicije, sindikata i građana. U sindikatima već najavljuju štrajkove u vreme kada se parlament bude izjašnjavavao o programu štednje. „Činimo sve što je u nasoj moći da izvedemo zemlju iz krize...

Imamo plan, imamo izglede da uspemo uz pomoć međunarodne zajednice „, poručio je premijer, svestan da je sinoć u ponoć prebrodio samo jednu prepreku i da ga sledećih dana u parlamentu čekaju nova iskušenja. Lider vodeće opozicione Nove demokratije Andonis Samaras odbja da podrži vladin program štednje i smatra da treba otvoriti pregovore s međunarodnom zajednicom i da neke stvari u njemu treba menjati.

Prema izveštajima agencija, Samars se našao pod pritiskom zvaničnika Evropske unije pošto bi bankrot Grčke ozbiljno ugrozio zajednički monetarni sistem. Vlada je u programu štednje predložila smanjenje plata, otpuštanje radnika i službenika, povećanje poreza i prodaju javnih preduzeća. To je uslov da se dobije nova rata kredita od 12 milijardi evra, od ukupno 110 milijardi koliko je Grckoj prošle godine garantovano.

U protivnom, zemlja sredinom idućeg meseca praktično neće imati gotovine da plati račune za struju i vodu - bankrotiraće. Novi ministar finansija Evangelos Venezelos, koji se suočio sa velikim izazovom, nada se da će parlament usvojiti paket štednje do kraja juna.

„Moramo da sledimo ovaj kurs kako bismno spasili zemlju, stekli poverenje EU", izjavio je on. Grčka se suočila s najvećom ekonomskom krzom u savremenoj istoriji: javni dug je premašio 340 milijardi evra, odnosno svaki stanovnik, od 11,3 miliona građana, duguje po više od 30 hiljada evra.

Ekonomisti se pitaju da li će zemlja uspeti da izađe iz krize, iako je srednjoročnim planom štednje predviđena i prodaja javnih firmi, što bi trebalo da obezbedi 50 milijardi evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.