Penzionerka legla ispred zgrade opštine Leskovac: "Plaćam za bogataše ono što ne koristim"

Kaže da jedva preživljava sa penzijom od 24.000 dinara i tvrdi da ispred kuće nema ni kantu, ali da joj smeće uredno naplaćuju i da zato ima veliki dug pred izvršiocima.

Gordana ima 65 godina, živi u Karađorđevcu kod Leskovca, osoba je sa invaliditetom i ima ugrađene dvije proteze. Sa mjesečnom penzijom od 24.000 dinara, kaže, jedva sastavlja kraj s krajem, pa često sama redukuje svoju terapiju, kako bi mogla da plati sve troškove.

Tvrdi da smeće ne izbacuje u kantu, već da papire spaljuje, a ostatke od hrane daje životinjama i da zato od 2010. godine ne plaća odnošenje smeća. Ipak, njen dug je sada pred izvršiocima.

“Ja nijednu dlaku nisam bacila. Belanovčani doteruju đubre i bacaju, a ja za njih plaćam. Leti i zimi je smrad, a ja ni dlaku ne bacim. Meni izvršitelji odbijaju od penzije. Ja nemam sklopljen ugovor za smeće. Nemam smeće, 24.000 imam penziju. Papiri u vatru, u baštu, ostatak hrane životinjama. Ja se za kontejnere ne pipam. Oko 500 dinara su računi, ali ne koristim. Evo, trenutno je zaduženje 12.000”, priča Gordana, prenose Južne vesti.

Da stepenice zgrade Grada Leskovca znaju da pričaju, kaže, ispričale bi koliko je puta dolazila da traži pomoć.

“Da se vidi šta se radi sa jednom osobom sa invaliditetom. Od rođenja sam invalid sa kraćom nogom. Ja sam tu penziju krvavo stekla, a sad da plaćam za bogataše ono što ne koristim. Očekujem da me skinu sa liste i da sklone kontejner da mi tuđi smrad ne smrdi i da mi vrate sav novac sa kamatom”, navodi ona.

Vjeruje da, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi, ne bi ni trebalo da plaća komunalne usluge, kao i da bi trebalo da ima pravo na tuđu njegu i pomoć.

Do kada će ležati ispred zgrade Grada – ne zna. Kaže, čeka da joj se neko obrati i sagleda njen problem, prenose Južne vesti.