Hodanje bez obuće ispravlja ravne tabane

Ako se ovaj problem ne rešava na vreme, u kasnijim godinama mogu da se jave bolovi u nogama, otežano hodanje i stajanje, bolovi u krstima.

Radi se o blagom deformitetu koji deca imaju na rođenju i koji se ispravlja obućom, vežbama, šetnjom, trčanjem, sportom... Neophodno je da ona deca koja imaju taj problem nose kvalitetnu anatomsku obuću, i to najmanje pet-šest sati dnevno. Roditeljima čak preporučujem i da te iste cipelice nose i tokom boravka u vrtiću kako bi im što duže bile na nogama.Ona ističe da je vrlo dobra stvar u Srbiji to što deca pred polazak u školu imaju fizijatrijski pregled, ali da nije za pohvalu to što iz godine u godinu raste broj dece sa tim problemom.Preporuka za roditelje čija deca imaju ravna stopala jeste da dolaze sa detetom na vežbe, da ih nauče i da ih sprovode kod kuće. Takođe, jedna od važnih stvari je što više kretanja i adekvatna i kvalitetna anatomska obuća.

Međutim, ukoliko se ovaj blagi deformitet ne leči, a stopalo se sve više spušta, dolazi do ozbiljnih posledica - nemogućnost dugog stajanja, sportski problemi poput povrede tetiva, lakšeg iskakanja skočnog zgloba.

Kada su u pitanju odrasli, ono što može da bude olakšanje jeste nošenje adekvatnih uložaka u obući, bilo da se radi o cipelama ili patikama. Posledice, osim problema sa stajanjem, jesu i otežano hodanje i brže umaranje, pa neretko i bolovi u krstima