Ljudi su sada mnogo oprezniji - ne idu na posao, menjaju adrese boravka, rekao je u intervjuu "Glasu Srpske" imigracioni advokat iz Čikaga Miroljub Đukić, sa kojim su novinari Glasa razgovarali o mjerama za kojima je posegao Tramp od kada je postao predsjednik Amerike. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

Naveo je i da je jedna od radikalnija mjera i ukidanje socijalnih brojeva ljudima bez statusa.

- Za one iz naših krajeva to je kao kada bi Republika Srpska nekome ukinula matični broj - kazao je Đukić, koji se osvrnuo i na sankcije koje je najvišim zvaničnicima Republike Srpske i velikom broju preduzeća uvela administracija bivšeg predsjednika SAD Džozefa Bajdena.

GLAS: Novi američki predsjednik Donald Tramp je po stupanju na čelo SAD potpisao niz imigracionih mjera. Koliko su ta pravila stroža u odnosu na ranije propise?

ĐUKIĆ: Novi predsednik Tramp je u kampanji obećao da će se surovo obračunati sa imigrantima koji nemaju legalan status u Americi i da će svim sredstvima pokušati da deportuje sve ilegalne imigrante, bez obzira na to da li su tu godinu, dve, pet ili više decenija i da li imaju porodicu ovde gde su većina članova američki državljani. Shodno obećanjima prve nedelje su počela hapšenja ljudi bez legalnog statusa u Americi. Međutim, nisu hapšeni samo ljudi sa kriminalnom istorijom ili oni koji su ilegalno ušli preko meksičke granice. Svedoci smo da su i oni koji su ušli legalno i nemaju prekršaje postali meta imigracionih vlasti. Kada je reč o našim sugrađanima sa Balkana, najvidljivije promene su da su intervjui za zelene karte sada obavezni, pravila za azil su znatno stroža (posebno ko može dobiti azil), a pojačano je i nadgledanje društvenih mreža. U slučajevima kada su ljudi izražavali stavove suprotne aktuelnoj politici administracije, vize bi bile ukinute i naređeno im je da napuste zemlju u roku od 15 dana (posebno studenti). Takođe, prvi put se događa da su imigracione vlasti dobile pristup poreskim službama da bi locirale imigrante. Do sada je postojala zaštita privatnosti i nijedna administracija nije želela da koristi te podatke. Ova administracija planira da vidi ko je podnosio porez bez socijalnog broja, već sa poreskim identifikacionim brojem i da dobije podatke o tome gde mogu da ih pronađu i eventualno uhapse. Druga, još radikalnija mera je ukidanje socijalnih brojeva ljudima bez statusa. Za one iz naših krajeva to je kao kada bi Republika Srpska nekome ukinula matični broj. Bez socijalnog broja osoba ne može da otvori bankovni račun, dobije vozačku dozvolu, kredit i tako dalje i na taj način će biti primorana da napusti Ameriku. Još jedna radikalna odluka je da svi ilegalni imigranti moraju da se sami prijave imigracionim vlastima radi registracije. U suprotnom suočavaju se sa krivičnom odgovornošću.

GLAS: Imate li procjene koliko građana sa Balkana boravi ilegalno u SAD?

ĐUKIĆ: Ne postoji zvanična statistika o broju ilegalnih imigranata u Americi, posebno ne iz naših krajeva. Procene su da ukupno ima između 11 i 13 miliona ilegalnih imigranata u SAD. Najveća zajednica sa Balkana živi u Čikagu i okolini, Milvokiju (Viskonsin), Klivlendu (Ohajo), kao i na Floridi, posebno oko Majamija i Nejplsa. Po mojoj proceni, nekoliko hiljada naših sugrađana živi bez statusa u Americi.

GLAS: Da li će deportacije onih koji nemaju status biti nastavljene?

ĐUKIĆ: Deportacije su počele odmah po stupanju nove administracije na dužnost i nikada nisu prestale niti su se smanjivale. Jasno je da administracija nije zadovoljna brzinom deportacija. Mnogi nisu verovali da će početi ovako agresivno. Ljudi su sada mnogo oprezniji - ne idu na posao, menjaju adrese boravka.

GLAS: Koliko je danas teško dobiti dokumenta za legalan boravak u SAD?

ĐUKIĆ: Dolazak u Ameriku nikad nije bio lak. Izuzimajući turističku vizu, koja se može dobiti bez velike dokumentacije, dobijanje vize preko porodice ili posla je dugotrajan i često komplikovan proces. Nova administracija koristi administrativne trikove da oteža procedure. Na primer, da biste dobili radnu vizu ili zelenu kartu preko posla, morate dobiti sertifikat od Ministarstva rada. Dešava se da ministarstvo odbija zahtev tvrdeći da poslodavac nije uložio dovoljno napora da nađe američkog radnika. Takođe, čak i kada osoba ispuni sve uslove za državljanstvo, odgađa se zakazivanje ceremonije.

GLAS: Zastupate veliki broj građana Republike Srpske u dobijanju dokumenata za boravak u Americi. Koliko je najduža procedura do sada trajala?

ĐUKIĆ: Zavisi od vrste postupka - neki traju šest meseci, a neki čak i 15 godina. U svakom slučaju pre nego što započne proces potrebne su konsultacije sa imigracionim advokatom.

GLAS: Imate li neki slučaj koji biste izdvojili u svojoj dosadašnjoj karijeri, a koji je na Vas ostavio veliki utisak?

ĐUKIĆ: Tokom karijere imao sam mnogo slučajeva koji su ostavili utisak. Zbog poverljivosti ne mogu da iznosim detalje, ali mogu da podelim opšta zapažanja. U protekle dve-tri nedelje dva slučaja su mi ostala u sećanju. Oba su se ticala određivanja kaucije za uhapšene državljane Srbije. U prvom slučaju sudija je odobrila, ali je odredila izuzetno visoku kauciju (desetine hiljada dolara). U drugom slučaju, iako je tužilac pogrešno naveo optužbe, sudija je rekao da to "nije važno" i odbio da odobri kauciju.

GLAS: Administracija bivšeg predsjednika SAD Džozefa Bajdena uvela je sankcije kompletnom vrhu Republike Srpske, ali i velikom broju građana i privrednika, nakon čega su im banke u Srpskoj ugasile račune. Kako gledate na to?

ĐUKIĆ: Nisam ekspert za međunarodno pravo, ali koliko znam, da bi se ugasio račun, moraju postojati osnovani razlozi - na primer korišćenje računa za kriminalne radnje, ukraden identitet ili dugotrajno negativno stanje. Ako su računi ugašeni bez obrazloženja, to je verovatno nelegalno i može se tužiti banka.

GLAS: Kakav je bio put od diplomiranog pravnika u Beogradu do advokata u Americi?

ĐUKIĆ: Kao što kaže poslovica: "Za uspeh preko noći trebalo mi je 15 godina." Bilo je uspona i padova, mnogo sumnji, ali ono što mi je pomoglo da postanem advokat u Americi je upornost. Naravno, i sreća igra ulogu, barem na početku.

GLAS: Kako žive Srbi u Čikagu?

ĐUKIĆ: Naši ljudi u Čikagu su privilegovani jer imaju naše prodavnice, restorane i mesta za izlaske, pa se nostalgija lakše podnosi. Oni koji ne govore engleski imaju infrastrukturu na srpskom jeziku (lekari, zubari, advokati, itd.). Neki žive vrlo pristojno, neki skromnije, ali generalno gledano, većina vidi Čikago kao grad koji otvoreno prihvata ljude iz celog sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.