Istraživanja pokazuju da skoro 60 odsto zumera koristi društvene mreže kao prvi izvor informisanja. Rođeni su između 1997. i 2012. godine, a njihovim dolaskom promenio se pogled na karijeru i napredovanje u poslu. Uspon na korporativnim lestvicama za njih nije interesantan. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

Prema najnovijem istraživanju, samo šest odsto ispitanika generacije Zed i milenijalaca (rođeni od 1981. do 1996.) navelo je da im je primarni cilj u karijeri da dostignu visoku poziciju u upravi. I dalje su ambiciozni i vođeni finansijskim motivima, ali sve manje smatraju da je uspon na korporativnoj lestvici njihov krajnji cilj.

Na osnovu istraživanja koje su sprovele različite kompanije na tržištu, anketirajući svoje zaposlene, tokom 2024. godine, više od 57 odsto mladih koji su zaposleni istakli su da ne žele da budu menadžeri.

Karl Mur, profesor strategije i organizacije na Univerzitetu Mek Džil, istakao je da su ga rezultati donekle iznenadili.

„Što znači biti lider i da li želim da budem lider? – pitanje je koje postaje sve izraženije kod ove generacije. Smatram da će organizacije morati drugačije da se postave prema konceptu liderstva, ako žele da privuku generaciju Zed. Svet je poludeo i u takvom svetu neka stara pravila jednostavno više ne važe", naglasio je Karl Mur.

Nije reč o novom fenomenu

Oprez i oklevanje prema vođenju timova nije specifično samo za generaciju Zed, ističe Žizela Kovary iz Sektora za učenje i razvoj u kompaniji „Optimus SBR“ i dugogodišnji istraživač generacijskih razlika.

„Sećam se da su mi još pre mnogo godina klijenti govorili: zabrinuti smo za naše mlade. Tada su to bili mlađi pripadnici generacije Iks (rođeni od 1965. do 1980) ili milenijalci (rođeni od 1981. do 1996). Govorili su da ih ne mogu privući, ne znaju kako da ih zadrže, a kad ih i zaposle, nisu sigurni da li žele da napreduju“, istakla je Kovary.

Današnje generacije ne prihvataju tradicionalni model liderstvae

Na osnovu rezultata internog istraživanja, u to vreme utvrđeno je da manje od 10 odsto zaposlenih želi da preuzme rukovodeće funkcije. Glavni sukob, kaže ona, proizlazi iz toga što poslovni svet i dalje uglavnom funkcioniše prema jednom modelu liderstva, dok mlađe generacije sve više odbijaju taj koncept.

„To je jasna poruka liderima: način na koji zamišljate liderstvo, šta očekujete od vođa, mlađe generacije neće da prihvate“, rekla je Kovary.

Generacija Zed želi „sveto trojstvo“

Zašto onda ova generacija odbacuje rukovodeće uloge? Prema Diloitovom izveštaju, generacija Zed, više nego ijedna pre, prioritet daje poslu koji za njih ima smisla, koji je dobar za njihovo mentalno zdravlje i osigurava im finansijsku stabilnost. To ova generacija naziva „svetim trojstvom“.

Mnogi smatraju da srednji menadžment donosi previše stresa za premalo nagrada. Karl Mur napominje da generacija Zed ima potpuno drugačije vrednosti i pogled na posao od prethodnih generacija.

Za razliku od bejbi-bumera (1946–1964), koji su uspeh često merili stvarima koje poseduju, automobilima, odećom, kućama, generaciji Zed to nije primarni cilj.

Važnije je imati svoju svrhu nego poziciju

Mur navodi da njegovi studenti često ističu kako im je važnije da rade posao koji ima smisla, posebno u današnje vreme koje je obeleženo ekonomskom nestabilnošću i klimatskom krizom. Navodi da su pripadnici generacije Zed otvoreniji u iskazivanju teskobe, imaju veće finansijske terete i sve manje veruju tradicionalnim autoritetima.

Prema izveštajima iz 2023, čak 62 odsto pripadnika generacije Zed izjavilo je da oseća zabrinutost zbog klimatskih promena i da žele da vlade i kompanije preduzmu konkretne korake. Neki su čak napustili poslove kako bi radili nešto u skladu sa svojim vrednostima.

„Briga o životnoj sredini, položaj manjina, to su društvena pitanja na koja ozbiljno obraćaju pažnju. To je za njih deo smislenog rada: pitaju se hoće li njihov posao da učini svet boljim mestom“, objašnjava Mur.

Zedovcima je važna ravnoteža između privatnog i poslovnog života

Istraživanje Univerziteta Vaterlo pokazalo je da pripadnici generacije Zed žele da rade u organizacijama koje podupiru jednakost, raznolikost i uključenost, a važni su im i ravnoteža između privatnog i poslovnog života, sigurnost radnog mesta. Najviše vrednuju uživanje, dobrobit drugih i samostalnost.

Odbacuju tradicionalno liderstvo

Mur i Kovary navode da nevoljnost generacije Zed prema preuzimanju vodećih pozicija proizlazi i iz negativnih primera vođenja koje su videli.

„Vide korumpirane lidere, despote širom sveta. To im stvara odbojnost prema klasičnom poimanju lidera koji mora da bude žrtva i stalno dostupan", ističe Mur.

Zato mnogi i ne žele da postanu lideri, što se vidi i u istraživanjima: ispitanici često navode da njihovi nadređeni ne ispunjavaju očekivanja.

Vreme je za redefinisanje liderstva

Ako žele da motivišu mlade, organizacije moraju da preispitaju šta znači biti lider. Kovary navodi da se prvo mora razjasniti koncept. „Moramo ljudima objasniti što znači biti lider. U nekim organizacijama to može značiti uključivanje u društvene aspekte posla ili rad u odborima.“

Smatra da je nužno preispitati kako izgleda karijerni napredak. „Mnoge kompanije i dalje funkcionišu prema piramidalnom modelu, gde se napredovanje zasniva isključivo na hijerarhiji. Korporativna lestvica doslovno je značila da se krećeš prema gore i da postaješ nadređeni“, navodi Kovaru.

Umesto toga, predlaže uvođenje takozvanih horizontalnih puteva razvoja, koji nude šire poimanje liderstva. Ključni korak je, kaže, transparentnost. „Moramo jasno istaći kako izgleda uspeh u organizaciji, koje veštine cenimo, po kojim kriterijima ocenjujemo i što je potrebno za napredovanje“, kaže Kovary. „I onda da ljudima pružimo izbor.“

Obrnuto mentorstvo kao rešenje

Mur smatra da bi takozvano obrnuto mentorstvo moglo da bude most između generacija i da može da pomogne generaciji Zed da se uključi u razgovore o vođenju. „Treba im ponuditi priliku da učestvuju u strategiji, da se pitaju za mišljenje. To su prvi koraci ka razvoju liderskih veština“, navodi ona.

Upozorava da, ako se mladi ne uključe, organizacije reskiraju dugoročan manjak kvalitetnih lidera. „To bi moglo da znači da će bumeri ostati zaglavljeni i prevaziđeni. Zadržavanje postojećih lidera nije pravo rešenje. Vreme je da mlade generacije probudimo idejom o novoj vrsti liderstva", poručuje Kovary.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.