Krstić već bio odbijen u Srbiji

- Sa grupom kolega sa Jejla poslao sam zahtev Ministarstvu inostranih poslova i Vladi da dobrovoljno radimo. Jasno je da ne želimo da radimo neke "velike poslove", već bilo šta, da raznosimo poštu ili fotokopiramo razne papire. Ćutanjem naša Vlada i ovo ministarstvo su odbili takvu ponudu, rekao je 2006. Krstić za portal "Srpska dijaspora."

- Istovremeno dok se mučimo da se uklopimo u američko društvo, Srbija se trudi da nas što pre odgurne od sebe. Ne mislim tu na prijatelje i rođake već na samu državu i njenu administraciju.

Vladina birokratija nas studente u inostranstvu ignoriše tako što kada mi pošaljemo imejl poruku nekom ministarstvu, niko iz vladine administracije neće da nam odgovori na naše poruke, rekao je tada Krstić.

Dvadesetdevetogodišnji Nišlija među 5.000 studenata na Jejlu bio je proglašen za najperspektivnijeg diplomca u Americi. U njemu su mnogi Amerikanci videli novog Nikolu Teslu, samo u Srbiji to niko nije video. Njegovo školovanje na Jejlu koštalo je 42.000 dolara godišnje.

Čim su Amerikanci odlučili da Krstiću daju stipendiju i čim je on o tome obavestio naše Ministarstvo za nauku, činovnici iz Vlade Srbije su mu ukinuli srpsku stipendiju. - Nisu me čak o tome ni obavetsili.

Nije meni toliko bila potrebna finansijska pomoć, koliko osećaj pripadnosti, već osećaj da znam sam svojoj državi potreban i da na mene računaju, rezignirano je rekao Lazar Krstić.

- Promene kod nas, i kod pojedinca, i u društvu treba da idu odozdo. Suština je da verujemo da se mora raditi da bi se stvari promenile. Da svako misli šta može da uradi, na ispravan način. Verujem da je to moguće, mada mnogi moji prijatelji, čak i roditelji, misle da sam ja malo blesav. Za to je potrebno prava revolucija, jer 5. oktobar je bio zezanje samo zato jer nam se ništa nije dogodilo od promena u glavama. Ne želim da pametujem, imam samo 20 godina, ali vidim da sve i to što se dešava u Srbiji, dešava se u Beogradu. U provinciji se ne dešava ništa. Do totalne društvene reforme mora se doći. Pratim sve što se kod kuće dešava i razmišljam da se vratim. Nekako mi je bolje da radim i živim u Srbiji za 6.000 evra godišnje, nego da ginem od posla u Americi za 60.000 dolara godišnje, rekao je Krstić. Share0 0 0 0 0 0 Novi nasloviČitani naslovi Zoran Tegeltija: Potrebne jače kontrole javnih prihoda Kendra ostala bez novca? Ivani Španović bronza na Svjetskom prvenstvuu Moskvi Pomirili se Nikol i Hamilton "Rakani" okupili slikare Zenica: Jedna osoba poginula, a pet povrijeđeno u sudaru Krstić već bio odbijen u Srbiji Drecun: Očekujem zamke iz Prištine Van Persi: Želim da Runi ostane Džajići uživaju na moru