Podaci Centralne banke: Depoziti stanovništva drastično rastu, šta je razlog?

Kako se navodi u ovim podacima, godišnja stopa rasta ukupnih depozita u junu 2025. godine iznosila je 7,9%, što je u apsolutnom iznosu 2,53 milijarde KM.

"Depoziti su na godišnjem nivou kod privatnih preduzeća porasli za 680,7 miliona KM (9,3%), kod vladinih institucija za 121,8 miliona KM (2,9%) i kod ostalih domaćih sektora za 177,3 miliona KM (9,6%).

Depoziti su na godišnjem nivou smanjeni kod nefinansijskih javnih preduzeća za 190,7 miliona KM (9,5%)", stoji u podacima ove finansijske institucije.

Dalje piše da su ukupni depoziti domaćih sektora na kraju juna ove godine iznosili 34,53 milijarde KM.

"U odnosu na prethodni mjesec, depoziti su povećani za 236,3 miliona KM (0,7%)", piše u podacima.

Dodaje se da je povećanje depozita na mjesečnom nivou registrovano kod sektora stanovništva za 95,3 miliona KM (0,5%).

"Kod privatnih preduzeća depoziti su na mjesečnom nivou ostvarili rast za 203,7 miliona KM (2,6%) i kod ostalih domaćih sektora za 15,1 milion KM (0,8%). Depoziti su na mjesečnom nivou smanjeni kod nefinansijskih javnih preduzeća za 61,2 miliona KM (3,3%) i kod vladinih institucija za 16,6 miliona KM (0,4%)", navodi se u podacima Centralne banke.

"Iako ima i logičnih razloga poput nedostatka tržišta kapitala (berze koje imamo su karikature od tržišta, a dnevni promet skoro na nivou pekare) i drugih atraktivnih oblika ulaganja (zlato i drugi plemeniti metali), a za ulaganje u nekretnine treba imati zaista jako puno sredstava na raspolaganju i onda taj novac dugoročno 'zarobiti' u nekretninama… ipak je dijelom taj rast i neobjašnjiv. Naime, jasno je da imamo veliki jaz između bogate manjine koja postaje sve bogatija i može sebi priuštiti štednju, i većine, koja ne samo da nema štednje nego se i zadužuje, ali je teško shvatiti zašto bi štednja u našim bankama koje nude uvredljivo niske kamate i gdje novac gubi vrijednost zbog inflacije i njima bila atraktivna", objašnjava za "Nezavisne novine" ekonomista Igor Gavran.

On je stava da je nekada dijaspora imala razloga za štednju u BiH, ali sada su kamatne stope za štednju izvan BiH uglavnom veće nego kod nas i ni to više nema smisla.

"Postoji i faktor nesigurnosti, jer u BiH pravni sistem ne funkcioniše i niko se ne ustručava od pljački stanova i krađe imovine, jer zna da za to ili nikako neće biti kažnjen ili minimalno, pa banke barem nude neku sigurnost od pljačke", istakao je Gavran.

Kako su "Nezavisne" nedavno pisale, i krediti stanovništvu su za godinu dana imali veliki rast.

Oni su rasli za 10,2 odsto ili 2,48 milijardi KM.

"Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,23 milijarde KM (10,1%), kod privatnih preduzeća za 826,4 miliona KM (8,1%), kod vladinih institucija za 278,1 milion KM (25,1%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 92,8 miliona KM (16,0%) i kod ostalih domaćih sektora za 59,5 miliona KM (23,5%)", navodi se u podacima Centralne banke BiH.