Šta su hemo-lokne i zašto nekim ljudima raste kovrdžava kosa nakon hemoterapije

Kosa je važan deo našeg ličnog identiteta, pa njen gubitak tokom lečenja raka može biti uznemirujući u ionako teškom životnom periodu. Ipak, ovo može biti i pozitivan znak da hemoterapija deluje, a kosa se obično ponovo obnavlja nakon lečenja, kaže Dezmond Tobin, dermatološki stručnjak sa Univerzitetskog koledža u Dablinu.

„U velikoj većini slučajeva, nakon lečenja kosa ponovo izraste isto ili veoma slično kao što je bila ranije. Ali u ranim fazama oporavka, tekstura i izgled kose mogu biti izmenjeni “, navodi Tobin za Lajb Sajens.

Najčešće prijavljena promena kod pacijenata koji su završili hemoterapiju jesu „hemo-lokne ili kovrdže“ – kosa koja ponovo izraste kovrdžava, iako je ranije bila prava. Ova promena se obično vraća u prvobitno stanje u roku od oko godinu dana, kaže Tobin. Ali zašto kosa raste drugačije nakon hemoterapije?

Kako kosa normalno raste

Da bismo objasnili „hemo-kovrdže“, prvo moramo razumeti kako kosa raste. Pojedinačna ljudska dlaka je dugačko vlakno mrtvih ćelija kože, sastavljeno uglavnom od keratinskih proteina, objašnjava Sani Vong, profesor dermatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Mičigenu.

Svaka dlaka nastaje u folikulu dlake, složenoj „fabrici“ različitih tipova ćelija, koja prolazi kroz stalni ciklus rasta, mirovanja i opadanja.

Rođeni smo sa svim folikulima koje ćemo ikada imati, kaže Tobin. Ali mešavina faktora – uključujući genetiku, ishranu i promene nivoa hormona u različitim životnim fazama, znači da se izgled kose stalno menja.

Pigmenti kontrolišu boju kose: proizvodnja polnih hormona na početku puberteta uzrokuje da svetlija kosa potamni, dok gubitak pigmenta sa godinama postepeno dovodi do sivljenja ili beljenja.

Oblik folikula određuje oblik, a time i teksturu svakog vlakna: kružni folikuli proizvode pravu kosu, spljošteni ovalni folikuli daju kovrdžavu, a oni između – talasastu.

Kako hemoterapija menja kosu

Šta onda rade lekovi hemoterapije ovim folikulima? Lečenje raka cilja ćelije koje se brzo dele, pa su folikuli kose, koji sadrže i matične ćelije za rast, posebno osetljivi na oštećenja.

„Folikul kose je jedno od najaktivnijih tkiva u telu, verovatno odmah posle koštane srži ili creva, pa je zato česta meta. Hemoterapija dovodi folikul u stanje hiperstresa“, kaže Tobin.

Hemoterapija zaustavlja ciklus rasta kose, primoravajući folikule da odbace dlake u fazi rasta ili ih uvede u fazu mirovanja.

Nakon lečenja, matične ćelije unutar folikula počinju da se bude. Ciklus se postepeno pokreće ponovo, omogućavajući kosi da izraste, ali ponekad sa malo izmenjenim izgledom.

„Izloženost hemoterapiji oštećuje postojeći folikul i može ga pretvoriti u nepravilan oblik, pa on proizvodi vlakno drugačijeg oblika ili dužine, možda i tanje. Sve zavisi od toga kako se folikul bori sa uticajem leka“, objašnjava Tobin.

Slično tome, dejstvo hemoterapije na druge sisteme u telu, kao što je endokrini sistem, odgovoran za proizvodnju hormona, može privremeno izmeniti proizvodnju pigmenata, što dovodi do promene boje kose.

Iako je zbog složenosti ovih faktora teško predvideti kako će kod svakog pacijenta izgledati nova kosa, u većini slučajeva se ona vraća u normalu kada telo obradi ostatke leka, kaže Vong.

„Ovi lekovi deluju tako što se ugrađuju u replicirajuću DNK, pa je potrebno vreme da se eliminišu iz sistema. Verovatno je potrebno da se ćelije postepeno obnove i da se signali koji regulišu ciklus rasta kose ponovo uspostave“, objašnjava on.

Ljudsko telo je izuzetno otporno, pa čak i folikuli oštećeni lečenjem raka mogu u potpunosti da se oporave. Iako može biti frustrirajuće čekati da se kosa vrati, stručnjaci savetuju pacijente da izbegavaju agresivne tretmane kao što su farbanje ili ispravljanje kose na novoizrasloj kosi.

„Kosa obično raste oko jedan centimetar mesečno, ali dobra ishrana i snabdevanje krvlju će, nadamo se, nahraniti ’tlo‘ u kome rastu folikuli i ubrzati oporavak“, zaključuje Tobin.