Marinko Veletić: "Orao" je moj mlađi brat, stariji sam od njega tri mjeseca
- U šali kažem da je „Orao“ moj mlađi brat i da mu zato svakog 30. oktobra dolazim na rođendan. Zaista, rođen sam u avgustu 1944. godine, a preduzeće, odnosno radionica, počela je da radi krajem oktobra iste godine. Dvadeset godina kasnije dobijam posao u „Orlu“ i provodim u njemu gotovo 40 godina – priča Marinko Veletić, avio-mehaničar koji se penzionisao 2004. godine.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Veletić je rođen u Kalinoviku, a živio je u Sarajevu. Zaposlivši se u „Orlu“, obavljao je prvo poslove opravke i montaže napalm bombi.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
- Kao mladom čovjeku „Orao“ mi je pružio posao koji je bio stabilan i nikada nisam pomišljao da tražim nešto drugo. Nakon napalm bombi, prešao sam na ispitivanje dijelova na pukotine, a kada su počeli da se remontuju Migovi, počeo sam sa demontažom aviona, odnosno njihovih motora. Pratio sam cijeli ciklus popravke Migovog motora, sve dok nisam postavljen na mjesto kontrolora montaže i ispitivanja – navodi Veletić.
Odbrambeno-otadžbinski rat je, kao i druge kolege, proveo na liniji, ali i na poslu.
- Naveče dođemo s linije, samo prespavamo, i ujutro smo već na poslu. Pošto je nedostajalo radnika, uskakao sam i kao monter. Nismo se žalili, iako nije bilo ni minuta slobodnog vremena. Kada smo preselili firmu u Bijeljinu, opet sam došao na mjesto kontrolora, s tim da su mi proširili opis rada – bio sam ne samo kontrolor montaže motora, nego i kontrolor balansiranja, opravke i drugih procesa – ističe Veletić.
On naglašava da je već 21 godinu u penziji i da se svake godine pojavio na obilježavanju 30. oktobra – Dana „Orla“.
- Dočekujem 30. oktobar s radošću i drago mi je što mlađe generacije produžavaju život ovoj kompaniji. Siguran sam da će „Orao“ još dugo proslavljati svoj dan – zaključio je Veletić.
21° 10°
