Novi podaci govore da se broj osoba mlađih od 50 godina kojima je dijagnostikovan rak creva povećava širom sveta. Studije pokazuju da je zdravlje creva u opadanju, što povećava rizik od niza bolesti. Broj dece i mladih odraslih kojima je dijagnostikovana inflamatorna bolest creva, više se nego udvostručio u poslednjih 10 godina. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

U pitanju su veoma složene bolesti koje kod svakog o pacijenata daju različitu simptomatologiju, napominje dr Džordž Tomas, gastroenterolog sa Imperijal koledža u Londonu.

„Ako uzmemo, na primer, inflamatornu bolest creva, otkrićemo da neki pacijenti reaguju na lečenje, dok drugi ne. Ne možemo da pretpostavimo koji pacijent će dobro odreagovati pre nego što započnemo lečenje. Zato moramo da pronađemo bolje rešenje za lečenje, prilagođavajući tretmane njihovim osnovnim mehanizmima bolesti.

Tim istraživača Imperijal koledža pokušava to da uradi specijalno dizajniranim čipom koji može da prikupi sve informacije o tome šta se dešava u našim crevima, kako bi lekari mogli da naprave personalizovanu terapiju.

Kako čip funkcioniše

Najpre se prikupljaju potrebni uzorci od pacijenata, ćelije creva i mikrobioma. Ćelije creva se koriste kako bi se uzgajala minijaturna verzija creva koja se postavlja u čip.

Čip je veličine USB stika

Dok mini organi rastu, drugi deo pacijentovog uzorka, mikrobiom iz creva se priprema i postavlja u veštački želudac. Istraživači zatim dodaju hranu u njega kako bi simulirali stvarne uslove u digestivnom sistemu.

„Dakle, u osnovi imate želudac, zatim dolazi tanko crevo, dva dela debelog creva, rektum gde to sve izlazi. Možemo da modeliramo šta jedete i kako to utiče na različite mikrobe koje imate“, navodi dr Tomas Korkmarouz.

Zatim se mini organi creva, zajedno sa mikrobiomom stavljaju u čipove.

„Kada uzmemo jedan od organoida i razbijemo ga na komade i zasejemo ih na mini čip. I to predstavlja ono šta se dešava u našim crevima, kao što je protok prehrambenih proizvoda i hranljivih materija. Ovaj čip ovde ima dva kanala i to nam omogućava da posejemo mini creva u gornji kanal. A zatim u donji kanal možemo posejati krvne sudove, a zatim i imune ćelije u taj sloj“, objašnjava istraživač dr Rejčel Bari.

Ako neko ima inflamatornu bolest creva, važno je videti kako crevni mikrobiom funkcioniše jer ako dođe do razbijanja barijere, mikrobiom stupa u kontakt sa našim imunim ćelijama i to pokreće upalu, dodaje dr Bari.

Čip se rasteže i skuplja kao što simulira peristaltiku u našem digestivnom traktu

Neki čipovi omogućavaju da se modeliraju i drugi procesi, kao što je kretanje creva. Čip koji koriste istraživači na Imperijalnom koledžu u Londonu je veličine USB stika i veoma je fleksibilan.

„Čip se rasteže i skuplja kao što simulira peristaltiku u našem digestivnom traktu, što omogućava kretanje hrane“, napominje dr Bari.

Prvi put, u ovoj laboratorija se spajaju različiti čipovi. Neki posmatraju specifične reakcije mikroba, drugi imitiraju interakcije sa drugim organima. Nekoliko kompanija je već razvilo različite čipove. A zanimljivo je da su, pošto su razvijeni paralelno, dobri za različite svrhe. Ali to takođe pokazuje da verovatno ne postoji jedan sistem čipova koji je dobar za sve.

Šta ova tehnologija znači za pacijente

Pre svega, želja je da se unapredi personalizovana medicina, što znači pružanje pravog tretmana pojedinačnom pacijentu u pravom trenutku, naglašava dr Džordž Tomas.

„To znači smanjenje puta koji pacijenti često prolaze dok isprobavaju različite tretmane kako bi pronašli najbolju terapiju za sebe. Ali takođe mislim da je drugi glavni cilj pokušati pronaći lek za ove složene bolesti. I nadam se, i uzbuđen sam zbog ovih tehnologija da ćemo jednog dana stići tamo“, zaključuje dr Tomas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.