Hrvatska: "Ako se ne prilagodimo, turisti će odlaziti"

Bivši ministar privrede i ekonomski analitičar Ljubo Jurčić smatra da je najveći problem hrvatske ekonomije nepostojanje jasne razvojne strategije.

– Država reaguje tek kada se problem već dogodi. Politika je reaktivna, a ne proaktivna. Ne postoji sistemsko planiranje, već se problemi krpe, a takvi potezi se kasnije predstavljaju kao veliki uspesi – ističe Jurčić, dodajući da je reč o dugogodišnjem obrascu ekonomske politike.

Prema njegovim rečima, najveći rizici za Hrvatsku dolaze spolja.

– Ključno je pitanje da li će se rat u Ukrajini nastaviti ili proširiti. U Evropi danas preovlađuje ratnohuškačka, a ne pomirljiva politika, što dodatno povećava nesigurnost – upozorava on.

Klimatske promene – prijetnja turizmu

Jurčić posebno ističe da se Hrvatska ne priprema za posledice klimatskih promena, koje će snažno uticati na turizam.

– Ako se ne prilagodimo, turisti će odlaziti. Već sada moramo da se pripremamo za taj scenario. Procene govore da će se oko 2050. godine klima sa južnog Mediterana pomeriti ka severu, što znači da će uslovi slični današnjoj severnoj Africi stići i kod nas – navodi on.

Dodaje da visoke temperature nisu najveći problem.

– Veći izazovi biće nestašica vode i mogućnosti za rashlađivanje – kaže Jurčić.

On podseća da se razvijene zemlje na ovakve promene pripremaju decenijama unapred, dok Hrvatska to ne čini.

– Klimatske, demografske i tehnološke promene već sada menjaju turizam. Menja se struktura gostiju i njihov način odmora. Više se ne leži po ceo dan na plaži, a tehnologija i veštačka inteligencija menjaju navike turista – objašnjava Jurčić.

Zbog toga, smatra, vrednost smeštaja će nastaviti da pada.

– Vrednost jedne sobe već je manja nego pre nekoliko decenija, a u narednim godinama će dodatno opadati. Ulaganje isključivo u smeštajne kapacitete i ležaljke predstavlja pogrešan razvojni pravac – upozorava on.

Inflacija i domaće slabosti

Govoreći o inflaciji, koja je u novembru premašila 3,8 odsto, Jurčić ocenjuje da će Hrvatska teško dostići ciljanu stopu od dva odsto, koju zagovara Evropska centralna banka.

– Domaća ponuda ne može da odgovori na domaću potražnju. Zavisni smo od stranih dobavljača koji sprovode cenovnu diskriminaciju, jer znaju da nemamo dovoljno robe i da nam je tržište neuređeno – objašnjava on.

Inflacija će, dodaje, padati tek kada oslabi potražnja, ali ne za sve slojeve stanovništva.

– Roba se plasira onima koji mogu da plate, otprilike 20 do 40 odsto građana. Reč je o oligopolskom ponašanju, gde se količine prilagođavaju maksimalnom profitu, a cene ostaju visoke – ističe Jurčić.

„Rast koji može da bude problem“

Ekonomski analitičar Damir Novotni smatra da će hrvatska privreda nastaviti da raste i naredne godine, ali upozorava da i taj rast nosi rizike.

– Hrvatska ekonomija jeste u uzlaznoj fazi, ali je taj rast snažno povezan sa domaćom inflacijom – kaže Novotni.

Kako navodi, ne radi se o uvoznoj inflaciji, već o problemima unutar same ekonomije.

– Inflacija je posledica strukturne neravnoteže između ponude i potražnje – objašnjava on.

Novotni upozorava da Hrvatska nije iskoristila evropske fondove za jačanje domaće proizvodnje.

– Umesto strukturnih prilagođavanja i povećanja ponude, sredstva nisu upotrebljena na pravi način, pa domaća proizvodnja ne može da zadovolji ni potrebe građana ni turizma – ističe on.

Poseban problem vidi u turizmu.

– Iako turisti po osobi troše manje, njihov broj raste zahvaljujući razvijenoj drumskoj i avio-infrastrukturi. Ulagali smo u infrastrukturu, a to nam se sada vraća kao bumerang – kaže Novotni.

Zaključuje da domaća proizvodnja ne prati rast turističke potražnje, što dugoročno predstavlja ozbiljan rizik za stabilnost hrvatske ekonomije, piše Dnevno.