Depresija je izlečiva

Velika je ironija da je toliko učestala bolest, zapravo, među najizlečivijim poremećajima mentalnog zdravlja. Statistike otkrivaju da jedva da svaki treći oboleli traži profesionalnu pomoć, dok se u nekim zemljama čak i manje od 10 odsto ljudi sa simptomima leči.

Najveći protivnik su predrasude o odlasku kod psihologa i stigma prema obolelima.

Najrasprostranjenija je predrasuda da su takve osobe, generalno, nasilne, nepredvidive i opasne. Za osobe koje pate od depresije važi potpuno pogrešno uverenje da se mogu izlečiti snagom volje, koju navodno nemaju. Interesantno je da niko ne očekuje da se čovek sa upalom pluća ili sinusa umesto antibioticima leči snagom sopstvene volje.

Depresija utiče ne samo na obolelog već i na njegovu porodicu kao i društvo u celini. Čovek može da pati od simptoma depresije mesecima pa čak i godinama, pri čemu mu se radni učinak približava nuli, gubi snagu za obavljanje svakodnevnih obaveza, sve se više povlači od porodice, prijatelja i kolega što samo potkrepljuje osećanje bespomoćnosti, bezvrednosti i beznađa.

Nije čudno da se često izlaz iz tog kruga misli ("bezvredan sam - nikome nisam potreban") i ponašanja (ostajanje u krevetu po ceo dan, gubi se interesovanje i radost, kontakti sa drugima se izbegavaju) vidi u okončanju života.