Hipokinezija – bolest savremenog doba
Živimo u vremenu burnog i bogatog materijalnog razvoja, a brzina života i borba za visoki standard sve više zaokupljaju pažnju čoveka. Savremeni način života i rada doneo je i negativne produkte za normalno funkcionisanje organizma. Kako vreme prolazi, čovek se sve manje fizički napreže, a sve više se oseća psihičko opterećenje. Era kompjuterizacije dovela je do toga da se i dnevni obroci obavljaju u fotelji a ne za stolom.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije nedovoljna fizička aktivnost proglašena je za riziko faktor. Ranije su takav status imali hipertenzija i gojaznost.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
U savremenom dobu javljaju se nove bolesti kao posledica savremenih tehnoloških procesa iIi odnosa u proizvodnji savremenog života kao što su kancerogena obolenja, kardiovaskularna i dr.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Tempo života, buka i zagađenost vazduha sve više bombarduju i ostećuju ljudski organizam. Smanjeno kretanje smanjuje fuknkcije organizma, što uslovljava slabiji fizički razvoj.
Danas se energija čovekovih mišića koristi sa jedva 1%. Sa nekadašnjih 16 časova rada u toku dana, došlo se do 42 radna časa u toku nedelje, ili 8 radnih sati u toku dana što je upola manje. Da bi sve funkcije organizma bile u ravnoteži, potrebno je da čovek napravi 10.000-14.000 koraka dnevno.
Povećano bogatstvo slobodnog vremena krije niz opasnosti koje se već uočavaju kod mlade generacije. Naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da sve više njih svoje slobodno vreme provodi na globalnim mrežama u izobilju hrane i traženju uzora u imaginarnim likovima.
Nekada, ne tako davno mogli ste na igralištu da vidite gomilu dece koja se igraju, danas je to prava retkost. Dovoljno je da uđete u jedan od lokalnih internet klubova i imaćete šta da vidite. Dečak od nekih 10-12 godina sa 8-9 kilograma viška, velikom flašom gaziranog pića, grickalicama i dioptrijom minus "beskonačno", svoje slobodno vreme provodi na računaru sa sve učestalijim fizičkim maltretiranjem tastature računara, naročito ako je u pitanju neka igrica sa nasilničkom pozadinom.
U šta se to deca pretvaraju ukoliko ne kanališu svoju energiju u pravom smeru?! Svako od njih ima predispozicije da u bližoj ili daljoj budućnosti postane delikvent širokih razmera. Zato vise i nije novost kad čujete da je neko od osnovaca ili srednjoškolaca fizički nasrnuo na nastavnika. Sve od gore navedenog možemo navesti kao jedan od razloga agresivnog ponašanja a jedan od pokretača je hipokinezija, odnosno nedovoljno ili smanjeno kretanje.
Na koji način pokrenuti populaciju da se bavi fizičkom aktivnošću kad i sam lekar opšte prakse koji ima 10 i vise kilograma viška nam savetuje da se bavimo fizičkom aktivnošću radi prevencije bolesti, a da sam nije svestan koliko je to bitno za njegovo zdravlje?!
Prema tome, ne postoji populacija stanovništva čije zdravlje nije ugroženo i kome nije potrebna fizička aktivnost. Redovna i pravilno dozirana fizička aktivnost značajan je činilac zdravog načina života, koji i do 50% može uticati na prevenciju pojava različitih obolenja.
Dokazano je da redovna fizicka aktivnost sprečava povećanje telesne mase i bolesti koje su vezane sa gojaznošću. U kombinaciji dijetalnog programa ishrane i fizičke aktivnosti može se značajno uticati na redukciju telesne mase.
Neosporno su pozitvini efekti fizičke aktivnosti na psihološkom planu. Kod osoba koje su uključene u program redovnih fizičkih aktivnosti evidentno je smanjenje anksioznosti i depresije sto povoljno utiče na raspoloženje, životnu vedrinu i stabilnije psihološko stanje.
Uticaj fizičkog vežbanja na centralni nervni sistem je veoma značajan. U toku fizičke aktivnosti dolazi do povećanog protoka krvi kroz sve delove tela, pa i kroz mozak. Zahvaljujući brzem i većem protoku krvi kroz mozak, dopremanje kiseonika, sećera i drugih materija je veće nego u mirovanju. Znatno je povećana eliminacija štetnih raspadnih produkata metabolizma i time je onemogućeno da se štetne materije duže zadržavaju u mozgu i ispoljavaju svoje štetno dejstvo na nervne ćelije.
Ako je organizam u neaktivnom fizičkom stanju, kiseonik se sporije doprema i u manjoj količini kao i neophodne hranljive materije, a raspadni produkti se duže zadržavaju u mozgu što izaziva oštećenje nervnih ćelija. Ovim se objašnjavaju česte glavobolje kod osoba koje su fizički neaktivne. Čovek postaje nervozan, razdražljiv i nesiguran u vršenju svakodnevnih poslova.
Ogroman je značaj fizičkog vežbanja na mišićno-zglobni sistem. Povećava se gipkost, obim i snaga mišića, degenerativne promene na kostano-zglobnom sistemu su ređe. Pre nego što počnemo sa vežbanjem, najbitinije je da broj vežbanja nedeljno, trajanje i intenzitet opterećenja budu primerene zdravstvenom statusu kao i individualnim sposobnostima vežbača.
Oni koji počinju vežbati a bili su dugo fizički neaktivni moraju početi lagano i postepeno kako bi se izbegle eventualne kontraindikacije kao što su jaka upala mišića, istegnuće mišića i slično.
Zima je odavno stigla. Zato ne provodite puno vremena pred tv-om i u zatvorenom, zagušljivom prostoru. Naoružajte se pozitivnom energijom, obucite se za trening i uradite nešto korisno za svoje zdravlje.
Bilo da je to šetnja, trčanje u prirodi ili posećivanje fitnes centra osetićete sve benefite koje nam pruža fizička aktivnost.
Autor: Profesor fizičkog vaspitanja i kondicioni trener Branko Babalj
22° 10°
