Šta zapravo gutamo kada uzimamo probiotike: Između marketinških obećanja i biologije preživljavanja

Uobičajena doza od 25 milijardi bakterija u jednoj kapsuli predstavlja opterećenje oko 20 puta veće od količine koju čovek unese hranom tokom dana, ali želudačna kiselina uništava većinu tih organizama pre dolaska u debelo crevo.

Iako su mikroorganizmi poput Lactobacillus i Bifidobacterium generalno bezbedni, stručnjaci upozoravaju da visok broj bakterija može predstavljati rizik za osobe sa ozbiljno narušenim imunim sistemom.

Pošto se probiotici često klasifikuju kao hrana, proizvođači koriste opšte zdravstvene tvrdnje bez obaveze pružanja rigoroznih kliničkih dokaza o efikasnosti, a istraživanja pokazuju da preživeli mikrobi ostaju u traktu samo nekoliko dana.

Analize ističu pitanje opravdanosti visokih cena probiotika u poređenju sa prirodnim izvorima, s obzirom na ograničenja u prolasku kroz želudac, prenosi Science Alert.

U zavisnosti od tržišta, na policama apoteka nude se probiotici sa dve milijarde, deset, pa i 25 milijardi bakterija po kapsuli.

Svaki proizvođač na deklaraciji navodi svoje različite kombinacije bakterija, neke sadrže i do 15 različitih vrsta, ali uvek su uključivale nekoliko verzija laktobacila i bifidobakterija. Obe su tipični stanovnici naših creva, i poznato je da čine oko 12% naših uobičajenih crevnih bakterija.

Inače, uobičajeno je da konzumiramo dosta bakterija kroz svakodnevnu ishranu. Čak i sa sveže opranom ili kuvanom hranom, svakog dana konzumiramo oko 1,3 milijarde bakterija dnevno.

Oprez je neophodan i kod primene probiotika

Progutati probiotsku kapsulu koja sadrži 25 milijardi je 20 puta veći broj bakterija od onog na koji je naše telo naviknuto što je ogromno mikrobno opterećenje. Čak i „prijateljske“ probiotske bakterije mogu izazvati ozbiljnu infekciju ako dospeju na pogrešno mesto, kao što je krvotok.

Istina je da većina ljudi može dobro da se nosi sa ovim ogromnim mikrobnim opterećenjem zbog našeg urođenog sistema odbrane creva. Ali probiotike treba da izbegavaju osobe sa slabim imunološkim sistemom, koje mogu biti manje sposobne da zadrže ove bakterije i imaju veći rizik od njihovog širenja i izazivanja infekcije, prenosi portal Science Alert.

„Kvalifikovana zdravstvena tvrdnja"

Razlog zašto se od svih miliona bakterija dostupnih u svetu, probiotski brendovi uvek fokusiraju na potpuno iste mikrobe je taj što su to sve bakterije za koje se zna da su bezbedne, ili se koriste u prehrambenoj industriji još od 1958. godine.

Ako je mikrob zvanično označen kao „opštepriznat kao bezbedan“, onda proizvođač ne mora da sprovodi dalja istraživanja. A ako se proizvođač drži opštih tvrdnji o efikasnosti – onoga što je poznato kao „kvalifikovana zdravstvena tvrdnja“, ne mora čak ni da dokazuje da deluje.

Iako probiotici mogu pomoći u specifičnim situacijama poput dijareje izazvane antibioticima, dokazi za mnoge druge zdravstvene tvrdnje su slabi. Umesto skupih kapsula, za većinu ljudi je korisnije ulagati u ishranu bogatu vlaknima, s obzirom na to da većina unetih bakterija ne preživljava prolazak kroz želudac.

Ovi podaci su zasnovani na analizama komercijalnih proizvoda, kliničkim izveštajima o bezbednosti i pregledima literature koji ukazuju na ograničene efekte probiotika kod zdravih osoba, o čemu je, u časopisu The Conversation, objavljen naučni rad.