Povećana elektrifikacija, zajedno sa rastućim potrebama za energijom povezanim sa vještačkom inteligencijom (VI), vjerovatno će povećati potražnju za električnom energijom za 1,5–2 odsto godišnje u 2026. i 2027. godini, prije nego što se ubrza na 2–4 odsto godišnje do kraja decenije, piše u izvještaju.

U potencijalnom „scenariju hiperelektrifikacije”, rast potražnje za električnom energijom mogao bi dostići pet odsto godišnje počev od 2030. godine. Očekuje se da će komunalne usluge biti u srži ove promjene.

Električna energija (obnovljivi izvori i nuklearna energija) čini oko 20 odsto potrošnje energije u Evropi, a fosilna goriva (nafta, gas, ugalj) obezbjeđuju preostalih 80 odsto.

Procjene Međunarodne agencije za energiju ukazuju na to da bi se udio električne energije u energetskom miksu mogao više nego udvostručiti do 2050. godine. „Potreba za povećanjem energetske bezbjednosti mogla bi ubrzati ciljeve elektrifikacije, pružajući dodatni podsticaj potrošnji električne energije”, ocijenjuje Goldman.

Prema „scenariju hiperelektrifikacije” Goldman Saks Riserč procjenjuje da bi investicije u proizvodnju električne energije dostigle dva biliona evra tokom naredne decenije, što je otprilike tri puta više od nivoa potrošnje u proteklih 10 godina. Kada se uračunaju ulaganja u nadogradnju elektroenergetskih mreža, ukupne investicije u elektrifikaciju tokom ovog perioda iznosile bi oko 3,5 biliona evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.