Potpisivanju ugovora prisustvovao je ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Borivoje Golubović, a ugovore je potpisala direktorica Audio-vizuelnog centra Republike Srpske Anja Ilić sa producentima projekata koji su ocijenjeni najboljim na Javnom konkursu za sufinansiranje proizvodnje dugometražnih igranih filmova u 2026. godinu, piše Glas Srpske.

Podršku Centra dobili su filmski projekti "Horda" u produkciji "Kabinet 101" producenta Marka Šipke u iznosu 650.599,25 KM, "Svoje se meso ne jede" u produkciji "Budni" producentkinje Jelene Medić u iznosu 600.000 KM, te "Dividi" u produkciji "Kozara Media" producenta Bojana Vujinovića u iznosu 150.496 KM.

Savremene i autentične filmske priče

Direktorica Audio-vizuelnog centra Republike Srpske Anja Ilić izrazila je veliko zadovoljstvo zbog činjenice da su podržana tri kvalitetna projekta afirmisanih i mlađih autora.

-Veliko nam je zadovoljstvo što smo svi ovdje i prisustvujemo potpisivanju ugovora za podršku dugometražnim igranim filmovima, koji su prošli na istoimenom konkursu. U pitanju su tri dugometražna igrana filma, autora Jelene Medić, Marka Šipke i Stefana Tomića. To su najbolje ocijenjeni projekti i oni su podržani u ukupnom iznosu od 1.400.000 maraka. Nama je jako drago što je to tako i što smo imali pet projekata konkretno na predmetnom konkursu. Tri su podržana, a paralelno je bio otvoren konkurs za kratkometražne igrane filmove. Nažalost, tu nije podržan nijedan projekat, ali zato imamo tri dugometražna igrana filma", istakla je Ilićeva.

Prema njenim riječima, Stefan Tomić prvi kreće sa vremenskim planom realizacije i uskoro ulazi u proizvodnju.

-Zatim Marko Šipka i Jelena Medić, već afirmisani autori, dobro poznati autori koji imaju iza sebe radove koji su prepoznati i na međunarodnoj sceni, i regionalno. Mi se jako radujemo i ovim njihovim budućim projektima, radujemo se premijerama. Smatramo da su priče jako važne. Sva tri filma su potpuno i tematski i stilski različita, ali opet autentična, i to su priče koje se svih nas tiču. Tako da ću zamoliti njih kada budu pričali o filmovima da kažu nekoliko stvari, u smislu teme, šta su oni zamislili i kako su zamislili da ispričaju te svoje priče", rekla je Ilićeva.

Ona je dodala da Centar ostaje siguran oslonac svim stvaraocima, posebno onima koji su na početku karijere.

-Centar ostaje tu podrška svima, naročito mladim autorima. Mi ovdje počinjemo zajedničko naše putovanje, i zajedničku priču, i oni imaju apsolutnu podršku, i logističku i svaku drugu, do same realizacije filma. Želim da se zahvalim ministru koji je tu, koji je došao, koji je stvarno velika podrška i značajan saradnik za Audio-vizuelni centar Republike Srpske. I ovom prilikom želim da se zahvalim i predsjedniku Vlade, i članovima Vlade Republike Srpske, koji su prepoznali značaj kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva, te što pružaju nesebičnu podršku u realizaciji svih projekata koje podržava Centar", zaključila je Ilić.

Stabilno finansiranje za razvoj kulturne scene

Ministar prosvjete i kulture u Vladi Republike Srpske Borivoje Golubović naglasio je da se kroz ovakve projekte sistemski osnažuje domaća kultura.

-Iskreno čestitam svim akterima potpisivanja današnjeg ugovora, današnjih ugovora u smislu, da kažem, buduće filmske produkcije, odnosno tri dugometražna filma, čime na taj način mi u principu jačamo domaću scenu, domaću kulturnu scenu, ovo filmsko stvaralaštvo, kao i, naravno, kompletan audio-vizuelni sektor. Naravno, posebna zahvalnost i rukovodstvu Audio-vizuelnog centra i na svemu onome što su radili u dosadašnjem periodu kada je u pitanju njegovanje kulture sjećanja i pamćenja. Naravno da ovakvi projekti imaju velikog značaja za samu Republiku Srpsku, i mi na taj način, i sama Vlada Republike Srpske, pridajemo veliki značaj u ovom dijelu i ovom smislu i obezbjeđujemo dodatna sredstva kako bi Republika Srpska bila vidljiva kroz filmsku produkciju i filmsko stvaralaštvo, kako na domaćem planu, tako i na međunarodnom planu", rekao je Golubović.

Ministar je podsjetio da su nova zakonska rješenja donijela sigurnost radu ove institucije.

-Svakako da na ovakav način dodatno razvijamo i osnažujemo kulturu i sve one kulturne događaje, a ono što je bitno naglasiti, da smo mi i zakonskim rješenjima osigurali stabilno finansiranje samog Audio-vizuelnog centra, jer je to od šireg društvenog značaja za kompletnu Republiku Srpsku. Ono što želim posebno da naglasim jeste da od ukupnih sredstava koja se izdvajaju prema Audio-vizuelnom centru, preko 85 odsto sredstava ide na programske aktivnosti, dok ostali dio odlazi na sve one režijske troškove, pa i plate samih zaposlenih. I, naravno, Vlada Republike Srpske na čelu sa predsjednikom Vlade gospodinom Minićem, a ako se sjećate, malo ću vas i napomenuti, u samom ekspozeu predsjednika Vlade, on je tada rekao da će se posebna pažnja posvetiti kad je u pitanju njegovanje kulture i sjećanja, pamćenja. Evo, još jednom, Vlada Republike Srpske i naravno Ministarstvo prosvjete i kulture ostaju na tom fonu u smislu daljeg finansiranja, osnaživanja i jačanja kompletne kulturne scene u Republici Srpskoj. Hvala", poručio je Golubović.

"Svoje se meso ne jede" – Univerzalna priča o samospasenju

Jelena Medić, ispred produkcije "Budni", približila je temu svog filma "Svoje se meso ne jede", te otkrila dalje planove za međunarodno kofinansiranje.

-"Projekat sa kojim smo mi izašli na konkurs Audio-vizuelnog centra je film "Svoje se meso ne jede". To je jedna savremena priča o samospasenju od naučenih stvari, ali takođe i od samoga sebe. To je jedna potpuno savremena priča, koja mislim da se tiče svih nas, priča o oslobođenju, o nalaženju sebe. Iako je ona duboko ukorijenjena u našu kulturu, ja mislim da je to jedna univerzalna priča koja je trenutno aktuelna svuda u svijetu. I zbog toga se vrlo radujem što smo dobili podršku Audio-vizuelnog centra da je snimimo. Mislim, to je neka priča koja se mene duboko lično tiče i zbog toga mi je naročito stalo da je ispričam. I vrlo se radujem da će ona uskoro biti snimljena. Podrška Audio-vizuelnog centra je neki prvi korak koji njoj omogućava da bude realizovana", rekla je Medićeva.

Dobijena sredstva, kako ističe, predstavljaju polovinu budžeta za realizaciju.

-Sredstva koja smo mi dobili su polovina budžeta koji je nama potreban. Naredni koraci su izlazak na konkurs za manjinsku koprodukciju u Sloveniji, gdje imamo vrlo jaku osnovu za koprodukciju, a nakon toga nam je komisija savjetovala izlazak na Evroimaž. U današnje vrijeme ženske perspektive dobijaju svoj prostor. Evroimaž je fond koji na tome vrlo mnogo radi, jer 50 odsto svojih sredstava odvaja za autorke, a 50 odsto za autore. Mislim da kod nas još uvijek nije došlo do te vrste raspodjele među filmskim autorima. Mnogo je više muških autora i dalje kod nas nego ženskih. Bez obzira na to, ja mislim da se ovaj film bavi duboko ljudskom temom. Iako je iz ženskog ugla, mislim da nije nužno ono što bismo mi rekli ženski film. Željela bih samo još jednu stvar da kažem. Naročito mi je značajno što je komisija prepoznala neku vrstu terapeutske moći koju ovaj film ima i to je ono zbog čega ja zaista želim da ga istračim (ispričam)", istakla je Medićeva.

"Horda" – Iskrivljena sloboda u prelomnim danima 1995. godine

Režiser i producent Marko Šipka osvrnuo se na dug put razvoja filma "Horda" i specifičan dramaturški paradoks koji ova ratna drama donosi.

-Ja želim da iskoristim ovu priliku takođe da se zahvalim Audio-vizuelnom centru Republike Srpske na podršci, ne samo na ovom konkursu, zato što je projekat "Horda" dobio podršku i u trenucima kada je bio samo nekoliko rečenica na papiru. Dakle, od konkursa za razvoj scenarija, preko konkursa za razvoj projekta gdje je urađen veliki dio posla, i sada do ovog najbitnijeg konkursa za sufinansiranje proizvodnje. Horda je film koji govori o jednom teškom i turbulentnom periodu, ali važnom periodu u istoriji Republike Srpske. Radi se o grupi dječaka koji u ljeto i jesen 1995. godine, dakle neposredno pred potpisivanje Dejtonskog sporazuma, usljed nekog nedostatka autoriteta, roditelja i sveopšteg haosa, a svi znamo šta se tamo dešavalo, bivaju prepušteni sami sebi i ulici. Oni formiraju svoju bandu koju ja nazivam Horda, otuda i naslov filma, gdje pokušavaju prosto da opstanu, da pronađu neko svoje mjesto pod suncem, pojasnio je Šipka.

Šipka naglašava da srž filma leži u jakom kontrastu tadašnjeg vremena.

-Ono što mene posebno interesuje u toj priči jeste i taj kontrast, dakle, u trenucima kada je sve crno i pomalo beznadežno, oni na neki način uživaju u nekoj posebnoj vrsti slobode, nenormalne slobode na trenutke i nemoralne slobode. I onda, kako se film bliže kraju, kad se pojavljuje svjetlo na kraju tunela, kad postaje izvjesno da će biti potpisano primirje i tako dalje, oni na neki način tu slobodu gube, tako da je to neka vrsta paradoksa koji je negdje u središtu dramaturške konstrukcije filma. Pored toga, oni, naravno, ta grupa dječaka, oni nisu lišeni svih onih problema sa kojima se susreću njihovi vršnjaci bilo gdje u svijetu ili u bilo kom vremenskom ili nekom istorijskom kontekstu, u smislu prvih ljubavi, sukoba sa roditeljima, sa autoritetom, potrage za vlastitim identitetom. Tako da film, iako je vrlo lokalno utemeljen, on ima i tu univerzalnu komponentu, što nam takođe daje mogućnost da, nadam se, kasnije ima uspjeh i u komercijalnoj distribuciji, ali i da ima neki svoj festivalski život, izjavio je autor "Horde".

"Dividi" – Dramska odiseja požrtvovanog oca

Mladi autor Stefan Tomić predstavio je svoj debitantski dugometražni igrani film "Dividi", koji se realizuje u produkciji kuće "Kozara Media".

-Film "Dividi" je tematski priča o požrtvovanosti roditelja, samim tim smatram da je to bitno i aktuelno danas. U pitanju je moj debitantski film, pa samim tim i ta podrška Audio-vizuelnog centra je veoma značajna. Značajno je što postoji neko mjesto koje pruža mladim autorima nakon akademije da mogu da konkurišu, da pišu ideje, da mogu da idu negdje sa tim idejama i da dobiju korisne savjete od komisije. I u svakom slučaju, činjenica da je to debitantski film govori koliko mi je drago da sam dobio priliku da radim na tom filmu. Tako da, u suštini, sad je preostalo samo da ga snimim, naveo je Tomić.

Talentovani autor naveo je dramaturški okvir ove priče na granici žanrova.

-U pitanju je drama, radi se o ocu koji želi da sinu kupi DVD plejer. U 2007. godini je smještena radnja i to može zvučati jako jednostavno. Ali, naravno, zakomplikovali smo radnju i stavili smo ga na jednu odiseju i pokazali koliko je otac spreman ići daleko za svog sina. Znači, drama ali sa elemntima komedije, što bi se moderno reklo dramedija, zaključio je Tomić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.