Već je jedanaest i trideset uveče. Znamo da bi trebalo da odemo na spavanje. Sutra će zazvoniti alarm i moraćemo da se suočimo sa poslom, nastavom, brigom o drugima, imejlovima, sastancima ili obavezama koje nas čekaju.

Ali javlja se jedna tiha, gotovo opravdavajuća misao: „Zaslužujem malo vremena za sebe.“ Pustimo seriju. Uzmemo telefon. Ređamo jedan video za drugim. Pregledamo društvene mreže. Čitamo vesti koje nam uopšte nisu bile potrebne. Odgovaramo na poruke. Ili jednostavno ostajemo budni, kao da produženje noći može da nam vrati nešto što nam je dan oduzeo.

To nije nesanica, jer nije baš da ne možemo da zaspimo. Ponekad smo umorni, čak veoma umorni, ali ipak osećamo čudan otpor da završimo dan. Ta pojava je u narodu poznata kao „osveta kasnog odlaska na spavanje“. U psihologiji je prihvaćeniji pojam prokrastinacija odlaska na spavanje – odlaganje odlaska u krevet bez ikakvog spoljašnjeg razloga koji bi to sprečavao.

Nije da ne želimo da spavamo – ne želimo da se dan završi

Najjednostavnije objašnjenje bilo bi da nam nedostaje disciplina. Međutim, ovakvo ponašanje najčešće ima mnogo složeniju psihološku logiku. Mnogi ne odlažu san zato što ne znaju koliko je važan, već zato što imaju osećaj da dan nije bio njihov.

Tokom dana vreme je ispunjeno obavezama: radom, brigom o drugima, odgovaranjem na poruke, putovanjem, organizovanjem i ispunjavanjem zadataka. Noć se zato pojavljuje kao mali prostor lične slobode: niko ništa ne traži, niko ne prekida, niko ne procenjuje. Konačno, makar bilo i kasno, možemo sami da biramo.

Može li noć da nam vrati nešto što nam je dan oduzeo

Tu se pojavljuje reč „osveta“. Nije to osveta snu, već danu koji nam nije ostavio prostor za nas same. Problem je u tome što takvo vraćanje slobode ima cenu – plaća se vremenom namenjenim odmoru.

Iz te perspektive, kasno odlaženje na spavanje nije samo loša navika. Ono može biti nespretan pokušaj da se zadovolji sasvim opravdana potreba: za samostalnošću, zadovoljstvom, tišinom, intimom i isključivanjem od svakodnevnih obaveza.

Naučna literatura o motivaciji pokazuje da su zadovoljenje ili frustracija osnovnih psiholoških potreba, poput autonomije i osećaja kompetentnosti, tesno povezani sa blagostanjem i zdravljem. To potvrđuju brojna istraživanja zasnovana na teoriji samodeterminacije.

Prokrastinacija je i način regulisanja emocija

Prokrastinacija se često tumači kao lenjost, ali ona je u mnogim slučajevima strategija za regulisanje emocija. Ne odlažemo obaveze samo zato što ne umemo da se organizujemo, već zato što želimo da izbegnemo neprijatnu emociju u tom trenutku. Istraživači Fušija Sirois i Timoti Pičil to su jasno opisali, objašnjavajući prokrastinaciju kao način kratkoročnog popravljanja raspoloženja.

Kod odlaganja odlaska na spavanje dešava se nešto slično. Odlazak u krevet znači prihvatanje da je dan završen, ali i da je novi dan veoma blizu. Za neke ljude spavanje nije odmor, već predaja: zatvoriti oči znači odustati od jedinog vremena koje pripada njima i ponovo se prepustiti krugu obaveza.

Zato mobilni telefon, serija ili knjiga nisu samo zabava. Oni postaju anestezija, nagrada i kompenzacija. Nakratko, čovek ne mora da ispunjava tuđa očekivanja. Beži od stvarnosti, odmara se na svoj način, mentalno odlaže sutrašnji dan.

Telefoni su potpuno promenili razmere problema odlaganja sna

Problem je što trenutno olakšanje često kasnije donosi neprijatne posledice. Danas dobijamo sat vremena slobode; sutra gubimo energiju, koncentraciju, strpljenje i sposobnost samokontrole.

Mobilni telefon nije jedini krivac, ali sve čini mnogo lakšim

Bilo bi nepravedno reći da su za sve krivi ekrani. I pre pametnih telefona ljudi su kasnili na spavanje zbog televizije, čitanja, telefonskih razgovora ili jednostavno zato što nisu mogli da prestanu da razmišljaju.

Ipak, mobilni telefon je promenio razmere ovog fenomena.

On nudi tri veoma moćna sastojka: trenutnu nagradu, beskrajnu raznovrsnost i odsustvo jasnog kraja. Serija se završi, mada nam platforma odmah predloži sledeću. Knjiga ima poglavlja. Ali beskonačno listanje sadržaja nikada ne prestaje. Uvek postoji još jedan video, još jedna vest, još jedna poruka, još jedno poređenje, još jedan stimulans.

Začarani krug: što lošije spavamo, to nam je potrebniji beg od stvarnosti

Zamka „noćne osvete“ jeste u tome što liči na brigu o sebi, a može da se pretvori u samosabotažu. Ako je čovek iscrpljen, ostane budan kako bi povratio deo ličnog života, a zatim malo spava, sutradan će biti još umorniji. Taj umor smanjuje sposobnost upravljanja emocijama, donošenja odluka, organizovanja i podnošenja frustracija. Zbog toga će ponovo dočekati noć sa još većom potrebom da pobegne od stvarnosti.

Tako nastaje krug iz kojeg je teško izaći: dan prepun obaveza, potreba za nadoknadom, odlaganje sna, lošiji odmor, veća iscrpljenost i još veća potreba za kompenzacijom.

Nedostatak sna ne utiče samo na fizički umor. Istraživanja o snu i emocijama pokazuju da premalo sna može da poveća negativno raspoloženje i smanji pozitivne emocije.

Kako izaći iz začaranog kruga

Zato nije dovoljno reći: „Lezi ranije.“ Za mnoge ljude takav savet zvuči gotovo uvredljivo. Oni dobro znaju da bi trebalo više da spavaju. Pravo pitanje je zašto imaju osećaj da ne mogu sebi da dozvole da dan jednostavno završe.

Povratak noći počinje tokom dana

Izlazak iz ovog obrasca ne zavisi samo od snage volje, niti od toga da san pretvorimo u još jednu obavezu koju moramo savršeno da ispunimo. Ključ je u tome da se zapitamo koju potrebu pokušavamo da zadovoljimo usred noći.

Ako je odgovor: „Potrebna mi je tišina“, onda treba pronaći male trenutke mira tokom dana. Ako je odgovor: „Potrebna mi je zabava“, možda je dan organizovan tako da u njemu nema mesta za uživanje. A ako kažemo: „Potrebno mi je da osetim da o nečemu sam odlučujem“, onda problem nije samo noćni – suočavamo se sa dugotrajnim nedostatkom autonomije.

Mogu da pomognu i neke praktične mere: odrediti vreme posle kojeg se isključuju digitalni uređaji, izneti telefon iz spavaće sobe, birati večernje aktivnosti koje imaju jasan kraj, smanjiti broj nedovršenih obaveza pre odlaska na spavanje ili stvoriti ritual koji označava prelazak iz dana u noć.

Istraživanja pokazuju da je prokrastinacija odlaska na spavanje povezana sa samoregulacijom i nedovoljnim noćnim odmorom. Ali samoregulacija ne funkcioniše u praznini – najčešće popušta kada smo preopterećeni, umorni ili emocionalno iscrpljeni.

Možda je zato najvažniji korak onaj koji prethodi noći: prestati da sav odmor, sva zadovoljstva i čitav lični život ostavljamo za kraj dana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.