Važnost pravilne ishrane u zdravlju čoveka

Ljudski geni su isti danas kao i pre više hiljada godina, sa tim što se drastično smanjio stepen fizičke aktivnosti prosečne osobe, pa se uglavnom jede energetski bogatija hrana nego u davnoj prošlosti.

Većina poslova danas ne zahteva fizičku aktivnost, već fizičku pasivnost. Čovek može bez ikakvih fizičkih napora nabaviti najrazličitije namirnice, a one koje se najčešće koriste uglavnom su nepravilno uravnotežene hranljivim sastojcima, a tu pre svega mislim na proizvode " fast food" industrije, slatkiše i grickalice.

Međutim, i u najrazvijenijim zemljama sveta uprkos visokom stepenu ponude dijetalnih proizvoda, kao i raznih sadržaja za vežbanje, vlada zapuštenost tela. Upravo je u tim zemljama tempo života postao gotovo neizdrživ, pa ishrana zadovoljava samo dnevne energetske potrebe organizma. Čovek svoje slobodno vreme uglavnom koristi za pasivni, a ne aktivni odmor, odnosno rekreativno vežbanje.

U narednim rečenicama pokušaću da objasnim važnost pravilne ishrane kako biste poboljšali kvalitet Vašeg života.

Dakle, kada govorimo o mastima, naš organizam ima više načina da dođe do njih kao izvora energije, a samo jedan da ih se oslobodi, a to je fizička aktivnost. Prema tome, masti ne treba potpuno izbaciti iz ishrane već samo ograničiti njihov unos, naročito trans zasićenih masnih kiselina koje nalazimo u grickalicama, slatkišima i pekarskim proizvodima, a povećati unos omega 3 masnih kiselina koje su zastupljene u ribi, morskim plodovima i koštunjavom voću (lešnici, bademi, orasi).

Preterani unos masti glavni je uzrok prekomerne telesne težine i gojaznosti, kao i glavni faktor rizika za srčana oboljenja, hipertenziju, dijabetes i neke vrste malignih oboljenja.

Prosti sećeri ("fast food" i pekarski proizvodi, slatkiši, grickalice) sadrže energiju, ali nedovoljno hranljivih nutrijenata u vidu vitamina i minerala. S druge strane složeni ugljeni hidrati u pirinču, pasulju, krompiru i proizvodima od celog zrna žitarica dolaze sa važnim hranljivim materijama i vlaknima. Nažalost, prosečan čovek konzumira polovinu ugljenih hidrata putem prostih šećera koji su bogati „praznim" kalorijama jer im nedostaju druge hranljive materije.

Iako sveže voće sadrži proste šećere, ono takođe sadrži i druge važne nutrijente (vitamine, minerale). Iako vitamini nisu nosioci energije i potrebni su nam u veoma malim količinama, smatraju se neophodnim hranljivim materijama potrebnim za zdrav život u vidu podizanja i očuvanja imuniteta. Da biste održali optimalno zdravstveno stanje i imuni sistem, ishrana mora biti dobro izbalansirana, raznovrsna i da sadrži sledeće nutrijente:

- Betakaroten (iz šargarepe) koji stimuliše ćelije imunog sistema da se bore protiv infekcije,
- Vitamin B6 (iz krompira, koštunjavog voća, spanaća) pomaže rast belih krvnih ćelija,
- Folate (nalaze se u grašku, zelenoj salati) stimulišu aktivnost belih krvnih ćelija,
- Vitamin C (južno voće, paprike, kupus) antioksidant koji pojačava imuni odgovor,
- Vitamin E (pšenica, biljna ulja) antioksidant koji stimuliše imuni odgovor.

Minerali selen (tunjevina) i cink (jaja) doprinose boljem imunom odgovoru i pomažu u borbi protiv toksičnih materija.

Betakaroten i vitamini C i E spadaju u tzv. antioksidantne vitamine jer utiču na smanjenje oštećenja mišića koja su uzrokovana intenzivnom fizičkom aktivnošću a samim tim umanjuju dejstvo slobodnih radikala koji oštećuju mišićno tkivo, naročito kod ljudi koji nisu fizički aktivni.

I na kraju nemojte zaboraviti da budete fizički aktivni barem 3 puta nedeljno u trajanju od 30-60 minuta . Imajte na umu da ne postoji fizička aktivnost koja može da sagori kalorije koje vrlo lako možete da nadoknadite unosom suvišne energije kroz hranu i piće.

Autor: Profesor fizičkog vaspitanja i sporta i kondicioni trener, Branko Babalj