Norvežani za pooštravanje maksimalne kazne

Čim su norveški mediji označili Andersa Beringa Breivika (32) kao glavnog osumnjičenog za ubistvo 93 osobe u bombaškom napadu u prestonici i masakru na ostrvu Utoji, sve veći broj ljudi je podigao glas da maksimalna kazna koju previđa norveško zakonodavstvo bude pooštrena. Ukoliko bi bio proglašen krivim i osuđen po sadašnjim oderdbama, Bering Brejvik bi faktički za svaku ubijenu osobu odležao po 82 dana, preneo je Frans pres.

„Toliko nedužnih ljudi je ubijeno da mislim da on nema pravo da živi", napisala je Norvežanka Mari Kaugerud, osnivač fejsbuk grupe „Da - smrtnoj kazni za Andersa Beringa Breivika". Nekoliko desetina sličnih grupa pojavilo se na popularnoj društvenoj mreži od petka, u kojima neki korisnici pozivaju na smrtnu kaznu, a neki na doživotnu robiju.

Studentkinja Helen Arvesen (21) rekla je danas Frans presu da smatra da je kazna koju predviđa norveško zakonodavstvo isuviše blaga, ali da „ne bi volela smrtnu kaznu". „Čak i ukoliko bude pušten na slobodu suočiće se sa mnogo ogorčenih ljudi, tako da više uopšte ne bi bio na sigurnom", rekla je ona, dok je njena majka u blizini klimnula glavom u znak saglasnosti sa ćerkinim rečima.

Norveška je 1902. godine ukinula smrtnu kaznu za većinu krivičnih dela, a 1979. godine za sva, uključujući i ratne zločine. Poslednja smrtna kazna u toj zemlji izvršena je 1948, tri godine pošto je po optužbi za veleizdaju streljan Vidkun Kvisling. Napadi u petak u prestonici Norveške najkrvaviji su u Zapadnoj Evropi još od bombaškog napada u Madridu 2004. godine, koji je izvela Al Kaida. Po saopštenju policije, u bombaškom napadu u centru Osla i masakru koji je posle toga počinjen na ostrvu Utoja ubijeno je 93 ljudi, a 97 je povređeno.