Kompleks privatnog kupatila, na latinskom poznat kao balneum, pronađen je na arheološkom lokalitetu „Vrelo“ Šarkamen, monumentalnom utvrđenom rezidencijalnom kompleksu izgrađenom početkom četvrtog veka u istočnoj Srbiji.

Smatra se da je ova palata, zajedno sa drugim carskim rezidencijama poput Feliks Romulijane, služila kao sedište vladara tokom boravka u ovom strateški važnom delu carstva.

Palata je pripadala Maksiminu Daji, koji je vladao kao rimski car od 310. do 313. godine. Iako arheolozi na ovoj lokaciji sa prekidima rade decenijama, najnovije otkriće delo je istraživačkog tima Arheološkog instituta u Beogradu. Nova iskopavanja pokazala su da je palata Maksimina Daje bila daleko kompleksnija i luksuznija nego što se ranije pretpostavljalo.

Kratka vladavina cara sa tla današnje Srbije

Galerije Valerije Maksimin, rođen na tlu današnje Srbije pod imenom Daja, bio je jedan od četiri rimska tetrarha. Ovaj sistem vladavine uveo je car Dioklecijan 293. godine kako bi stabilizovao ogromno carstvo, podelivši ga na istočnu i zapadnu polovinu. Svakom polovinom je upravljao viši car (avgust) i mlađi vladar (cezar).

Novčić sa likom Maksimina Daje, sa legendom: Maximinus p(ius) f(elix) aug(ustus)

Do 305. godine, vladari carstva bili su Konstancije i Galerije kao avgusti, dok su Sever i Maksimin Daja bili cezari. Međutim, ovaj složeni sistem se pokazao nestabilnim nakon Dioklecijanove abdikacije. Maksimin je preuzeo titulu avgusta 310. godine, ali je njegova samostalna vladavina bila obeležena stalnim sukobima i trajala je samo tri godine. Umro je 313. godine nakon što je izgubio ključnu bitku i građanski rat protiv svog rivala Licinija.

Konstrukcija bez presedana u rimskoj arhitekturi

Palata Maksimina Daje imala je monumentalnu kulu u jugozapadnom uglu, koja je verovatno služila i za odbranu i za reprezentaciju moći.

Arheolozi su, međutim, bili potpuno iznenađeni kada su na njenom najnižem nivou pronašli kružni kompleks kupatila. Ovo otkriće je jedinstveno, jer je većina antičkih privatnih kupatila, balneuma, bila linearno orijentisana, sa prostorijama raspoređenim u nizu, što je omogućavalo postepeni prelaz iz hladnih u tople prostorije.

Prostor za kupanje u Šarkamenu imao je impresivan kupolasti svod sa šest prozora, rešenje koje je zahtevalo izuzetno poznavanje statike i geometrije, i koje, prema navodima istraživača, svedoči o visokom nivou inženjerskog znanja. Ovakav arhitektonski pristup do sada nije zabeležen nigde drugde u carstvu.

Arheolozi su ovaj deo kupatila identifikovali kao „sudatorijum“ ili parnu sobu.

Kupatilo je bilo podeljeno na dva jasno definisana dela: servisni, za opremu neophodnu za funkcionisanje, i luksuzni, namenjen kupanju i opuštanju. U tehničkom delu, arheolozi su pronašli ložište (praefurnium) koje je proizvodilo vruć vazduh.

Taj vazduh se zatim sprovodio kroz sistem stubića od cigle koji su nosili pod gornjih prostorija, zagrevajući ga metodom poznatom kao hipokaust. Na ovaj način se postizalo efikasno i prijatno podno grejanje.

Istraživači su otkrili i postolje za veliki bakarni kotao, koji je služio za grejanje vode za bazene. Sam kotao nije pronađen, jer je verovatno kao vredan metal uklonjen i pretopljen u kasnijim periodima.

Unutar raskošnog dela koji je koristio car sa svojom porodicom i odabranim gostima, arheolozi su pronašli tri bazena ili kade za kupanje. Pored njih, otkriven je i sudatorium, latinski izraz za parno kupatilo ili saunu, prostoriju sa visokom temperaturom namenjenu znojenju i detoksikaciji.

Dok su velika javna kupatila, poznata kao terme, u rimskim gradovima bila centri društvenog života, mesta za sklapanje poslova i političke diskusije, ovako luksuzni i intimni privatni kompleksi bili su rezervisani isključivo za elitu. Oni su predstavljali vrhunac komfora i bili su jasan simbol statusa, moći i bogatstva vlasnika.

U saopštenju se navodi da „kompleks nije bio samo prostor namenjen ličnoj higijeni, već pažljivo dizajnirano privatno kupatilo za stanovnike palate visokog statusa, u kojem su arhitektura, tehnička infrastruktura i udobnost činili jedinstvenu funkcionalnu celinu".

Arheolozi nastavljaju da istražuju kompleks kupatila kako bi bolje razumeli strukturu prostorija i način na koji su im car Maksimin i njegova porodica pristupali, što će baciti novo svetlo na svakodnevni život rimskih vladara u ovom delu carstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.