Magija se kroz istoriju pojavljivala u gotovo svim kulturama i epohama, a jedno od njenih mnogobrojnih lica bila je i zaštita kuće, imanja i njihovih stanovnika. Ljudi su, u strahu od bolesti, nesreće, veštičarenja i zlih duhova, verovali da im u tome mogu pomoći biljke, posebni predmeti, mistični simboli, kamenje, pa čak i pojedini delovi samih građevina.

Biljke zasađene u bašti, neobični simboli urezani u zidove, kamenje prirodnog oblika, religijski predmeti, pa čak i boce ispunjene neobičnim sadržajem, vekovima su imali ulogu zaštitnika doma i njegovih stanovnika.

Od Evrope i Britanskih ostrva do Istočne Azije i Amerike, različite kulture razvijale su sopstvene načine zaštite od onoga čega su se plašile. Iako su se običaji i verovanja razlikovali, ideja je bila slična – pronaći nešto što će domu doneti sigurnost i sačuvati ga od nevidljivih pretnji.

Istoričari i arheolozi danas proučavaju tragove tih verovanja u starim kućama, crkvama i drugim građevinama. Za neke od njih moguće je utvrditi praktičnu namenu, dok se za druge i dalje ne zna sa sigurnošću zašto su postavljani upravo na određena mesta.

Ovo je šest načina na koje su ljudi kroz istoriju pokušavali da magijom zaštite svoje domove.

Zaštitne biljke – od lovora do ruzmarina

Drveće, lekovito bilje i druge biljke vekovima su korišćeni kao zaštita imovine od prirodnih i natprirodnih opasnosti.

Dok veštice izbroje sve listove, svanuće

U knjizi Kompletni travar, čiji je autor botaničar Nikolas Kalpeper iz 17. veka, navodi se da je lovor u bašti trebalo da štiti kuću od veštičarenja, đavola i udara groma.

Verovanje je postojalo i u zaštitnu moć drugih biljaka. Za betoniku se smatralo da pomaže protiv bolesti, epidemija i veštičarenja, dok se za gorko-slatki velebilj verovalo da štiti od štetne magije.

U Velikoj Britaniji i Evropi ruzmarin zasađen u bašti trebalo je da zaštiti dom od veštica koje napadaju tokom noći. Prema verovanju, veštice bi bile prinuđene da broje svaki list na biljci sve dok jutarnja svetlost ne rastera njihove moći.

U Americi su, s druge strane, ljute papričice dugo smatrane sredstvom za odbijanje zla, pa su ponekad postavljane na vrata kako bi odbile štetne sile.

Mistični simboli na zidovima i vratima

Zvezde sa pet i šest krakova u ranoj modernoj Evropi urezivane su u drvo i malter sa namerom da odbiju zlo.

U magijskim priručnicima poznatim kao grimoari, među kojima je i Knjiga eksperimenata iz 1622. godine, navodi se da su ovi simboli mogli da pomognu u savladavanju neprijatelja.

Knjiga Robina Lejsija koja se bavi zaštitnim znacima na nadgrobnim spomenicima

Ipak, nije za sve oznake moguće sa sigurnošću utvrditi njihovu namenu. Neki od simbola mogli su biti oznake kamenorezaca koje su imale praktičnu ulogu u gradnji. Međutim, njihova koncentracija na pojedinim mestima u istorijskim građevinama ostavlja mogućnost da su korišćeni i za zaštitu od veštičarenja i drugih štetnih uticaja.

Posebno su zanimljivi heksafoli, poznati i kao „točkovi od tratinčica“. Sastoje se od šest elipsi raspoređenih u krug. Za njih se takođe ne zna pouzdano da li su bili samo ukras ili oznake majstora.

Činjenica da su se često nalazili na mestima koja su smatrana kritičnim, poput ulaza, ognjišta i dimnjaka, otvara mogućnost da su imali i mističnu funkciju.

Kultura njihovog urezavanja izuzetno je bila rasprostranjena na nadgrobnim spomenicima gde je trebalo da čuva preminule u zagrobnom životu.

Arhitektura kao zaštita od zla

Magijska zaštita nije se završavala na simbolima i predmetima. Istraživanja pokazuju da su i same građevine mogle biti osmišljene tako da štite svoje stanovnike.

Srednjovekovni priručnici za zidanje u istočnoj Aziji, na primer, davali su uputstva o postavljanju takozvanih demonskih crepova i figurica koje su trebalo da uplaše provalnike i zle duhove.

U španskom regionu Aragon, tokom 17. i 18. veka, a i kasnije, na dimnjacima su se pojavljivali geometrijski oblici. Prema tadašnjim verovanjima, složeni dizajni trebalo je da zbune veštice.

Statua mačke na dimnjaku u Aragonu

Na ostrvu Džerzi, kamenje koje je izlazilo iz dimnjaka prvobitno je, po svemu sudeći, imalo praktičnu funkciju – zaštitu krovova kuća od kiše.

Tokom 18. i 19. veka, međutim, ovi elementi postali su poznati kao „veštičja sedišta“, mesta na kojima su, prema verovanju, veštice koje lete mogle da se odmore.

„Veštičje boce“ za prekidanje uroka

Među neobičnijim oblicima magijske zaštite bile su takozvane „veštičje boce“. Ovi predmeti, koji su se koristili za prekidanje uroka, bili su relativno rasprostranjeni u Evropi od ranog modernog doba do početka 20. veka.

U njih su stavljani nokti, kosa ili urin osobe za koju se verovalo da je pod uticajem magije, kao i drugi predmeti, poput savijenih igala i srca napravljenih od tkanine.

Veštičja boca iz 16. veka

Neke boce su zakopavane, dok su druge kuvane ili ostavljane u dimnjacima. Verovalo se da će na taj način biti napadnuta bešika veštice, da će ona biti primorana da se otkrije ili da će njeni magijski napadi prestati.

Tajnost je pritom bila važna – prema verovanju, govorenje o „veštičjoj boci“ moglo je da prekine njeno dejstvo.

Istraživači su do sada pronašli oko 250 takvih boca u Engleskoj. U Sjedinjenim Američkim Državama one su znatno ređe i pronađeno ih je manje od deset.

Kamenje koje štiti dom

Posebno kamenje takođe je imalo ulogu u narodnim verovanjima.

U istočnoj Aziji, kamenje „šigangdang“ koristi se za zaštitu javnih mesta i privatnih domova. Ono podseća na svetu planinu Tai u kineskoj provinciji Šandong, za koju se verovalo da je toliko teška da može da zadrži svako zlo.

Šigangdang div iz video igre Black myth Wukong

Ovo kamenje dugo godina se koristi kao inspiracija za video-igre i filmove.

U Velikoj Britaniji su tokom 19. veka prirodno probušeni kamenovi, poznati kao „veštičije kamenje“, korišćeni za sreću, ali i kao zaštita od veštičarenja i loših snova.

Veći primerci ostavljani su u prednjem delu bašte, dok su manji kačeni o uzglavlje kreveta ili za grede u štali.

Autor navodi da je poslednjih godina došlo do obnovljenog interesovanja za izradu i upotrebu ovakvog kamenja među savremenim vešticama i drugim praktičarima ezoterije.

Religijski predmeti kao zaštita

Zaštitna funkcija pripisivana je i religijskim predmetima.

U Britaniji 19. veka spavanje sa Biblijom u blizini kreveta, pa čak i ispod jastuka, bilo je relativno uobičajen način zaštite od štetnih sila i noćnih mora.

Fotografija kreirana veštačkom inteligencijom zarad vizuelnog prikaza

U Irskoj su sve do početka 20. veka krstovi okruženi krugovima ponekad crtani na zidovima farmi ili urezivani u malter. Trebalo je da odbiju takozvane „dobre ljude“ – eufemistički naziv za vile koje su, prema narodnim verovanjima, mogle biti hirovite i opasne.

U Osmanskom carstvu, kaligrafi su izrađivali „hilije“, bogato ukrašene tekstove koji su veličali vrline proroka Muhameda. Oni su mogli da se nose u posebnim kutijama kao amajlije ili da se okače na zidove kao oblik natprirodne zaštite doma.

Iako su se oblici magijske zaštite razlikovali od kulture do kulture, zajednička im je bila ideja da određeni predmeti, biljke, simboli ili rituali mogu da pomognu ljudima da se osećaju sigurnije i da ublaže strahove i neizvesnost.

Kako navodi autor teksta, magija se u svakodnevnom životu često pojavljivala kao nenametljiv oblik natprirodne samozaštite – način da se, makar psihološki, ublaže strahovi i nevolje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.