U četvrti Gangnam, gde se ekspoziture banaka smenjuju s kafićima i pekarama, u prostranom bulevaru u kojem se raznoliki gradski autobusi na semaforima slivaju u duge konvoje leži pristupačan hotel u japanskom vlasništvu omiljen među mladim putnicima i službenicima iz unutrašnjosti koje radne obaveze prisile da provedu koju noć u prestonici Seulu. 

U njemu se često mogu videti studentkinje, a ponekad i žene nešto zrelijeg doba, sa flasterima na nosevima i podočnjacima koji se pomaljaju ispod hirurške maske. 

Jer južnokorejski glavni grad je – što je već poznato i među onima koji nisu posebno zainteresovani za Daleki istok –  svetska prestonica estetske ili korektivne hirurgije, u kojoj je zahvat na licu uobičajena i široko rasprostranjena praksa, te magnet za strane medicinske turiste.

To je posebno primetno u kvartu Gagnam jer se u njemu nalaze brojne male klinike, smatra se – više od pet stotina, koje nude usluge estetske hirurgije i skupa sa proizvođačima kozmetike ispunjavaju trotoare, podzemne prolaze i prostor unutar železničke stanice svojim reklamnim posterima. 

Istočnoazijski ideal lepote

Mada se, kao i drugde u svetu, i u Južnoj Koreji puno klijenata tih medicinskih institucija pod skalpel upućuju da bi napravili punije usne, obavili zatezanje lica ili uklonili bore, u toj zemlji su, zapravo, najpopularniji zahvati na kapcima i nosu.

Ovo stoga što Koreanci, kao i drugi narodi Istočne Azije, imaju tzv. jednostruke kapke (ravne kapke bez nabora) i spljošten nos, te se belcima dive zbog njihovih „dvostrukih" kapaka i „visokog" nosa – istočnjačko lice s tim zapadnjačkim karakteristikama postalo je ideal lepote na savremenom Dalekom istoku, ideal koji se nastoji ostvariti kroz veštačke zahvate.

Najtraženija operacija kapaka

To su i najčešće estetske intervencije posebno među mladima, pošto oni, naravno, nemaju problem bora ili opuštene kože koji muče starije generacije. 

Dalje, kako stanovnici Istočne Azije često imaju i krupne jagodične kosti i okruglo lice, popularni su i estetski zahvati kojima se umanjivanjem tih i viličnih kostiju te eliminacijom mesnatih zadebljanja u dnu obraza, formira uže, izduženo lice, koje važi za lepše od širokog, ovalnog.

Oni tamnijeg tena posećuju klinike da bi pokušali da izbele kožu jer je u prošlosti svetla koža u Istočnoj Aziji bila simbol prefinjenosti i pripadnosti plemstvu, te se i danas smatra važnom dimenzijom lepote.

Šampioni estetske hirurgije

Republika Koreja ima najveći broj kozmetičkih operativnih zahvata po glavi stanovnika – oko 13,5 intervencija na hiljadu stanovnika. Svaka četvrta estetska operacija na planeti obavi se u toj državi, poznatoj i pod nazivom „Zemlja jutarnjeg mira“. U skladu s tim, Južna Koreja proporcionalno ima i najviše estetskih hirurga u odnosu na populaciju.

Južna Koreja zauzima svetski hiruški tron

Da ta zemlja sa oko 51 miliona stanovnika južno od 38. paralele na Korejskom poluostrvu zauzima svetski hiruški tron, odnosno, da su korektivne intervencije na licu u njoj masovna pojava, je nešto što samo po sebi zahteva objašnjenje. 

Iza tog fenomena, pored relativno dobrog standarda koji materijalno omogućava praktikovanje plastične hirurgije, nalazi se uvrežena društvena percepcija da su kozmetičke operacije prihvatljive i normalne, odnosno, poželjne.

U Južnoj Koreji one su čest predmet razgovora đaka, rasprava i razmene informacija na društvenim mrežama – one su tako uobičajeni deo života da roditelji svojoj deci poklanjaju te operacije kao nagrade za završenu srednju školu ili uspeh na prijemnom ispitu za upis na fakultete, a studenti rade da bi zaradili za svoj željeni zahvat.

Istraživanja pokazuju da se između četvrtine i trećine mladih Korejki u poznim tinejdžerskim i dvadesetim godinama života koje su uključene u studije o prevalenciji plastičnih zahvata izjašnjavaju da su se podvrgle jednoj ili više estetskih operacija. One su to, po sopstvenom svedočenju, učinile da bi bile lepše i stekle samopouzdanje. 

Taj procenat je još viši za studentkinje. Istraživanje Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite iz 2003. godine pokazalo je da je čak 52 odsto devojaka koje su pohađale univerzitet u Južnoj Koreji u to vreme bilo iskusilo korektivnu hirurušku intervenciju. 

Izgled kao uslov za dobijanje posla

Mada u osetno manjem procentu od žena, u Južnoj Koreji sve je više i mladih muškaraca koji se podvrgavaju estetskim hirurškim zahvatima kako bi bili privlačniji i imali prednost pri zapošljavanju. 

Uzroci normalizacije estetskih operacija

Shvatanje da je intervencija skalpelom nešto što je uobičajeno i poželjno, a ne izraz nezrelosti ili kompleksa, smatraju sociolozi, posledica je društvenog pritiska, pa i diskriminacije na osnovu izgleda iz poslednjih nekoliko decenija. 

Prednost pri zapošljavanju

Konkretno, reč je o raširenoj percepciji da je za dobru karijeru i uspeh u životu u uslovima velike konkurencije neophodan lep, uredan izgled. S tim u vezi, mnogi u Južnoj Koreji ističu činjenicu da tamošnje kompanije od kandidata za zaposlenje traže da, u sklopu svoje biografije, na uvid podnesu sliku i podatke o visini i težini. 

I zaista, i intervjui koji su deo naučnih istraživanja pokazuju da većina mladih korejskih ispitanika koji su doživeli plastičnu operaciju usmerenu na unapređenje izgleda ili istu planiraju od nje očekuju pozitivan efekat kada je u pitanju zapošljavanje.

Navode da su čuli od ljudi koji rade u kadrovskim odeljenjima kompanija da je izgled bitan faktor u donošenju odluke o tome koga da angažuju i da su imali prilike da se uvere da ljudi koji dobro izgledaju imaju prednost u zapošljavanju, dodeljivanju poželjnih radnih zadataka i raznih privilegija. 

Naime, kada je u pitanju kadrovska politika, u Južnoj Koreji privlačan fizički izgled se povezuje sa vrlinama kao što su vrednoća, inteligencija, prilagodljivost okolini i kompetentnost, dok se nepravilne crte lice, bubuljice, ožiljci ili gojaznost doživljavaju kao pokazatelj nemara, lenjosti i nebrige za mišljenje drugih.

Poznate ličnosti promovišu estetske zahvate

Ne treba zaboraviti ni to da su službenici koji odlučuju o zapošljavanju novih radnika najčešće muškarci, te da oni više ili manje svesno preferiraju prisustvo žena prijatnog izgleda na radnom mestu.  

Zajedljivost žena i slavne iličnosti

Pored problema zapošljavanja, ima i onih koji ističu sklonost korejskih žena da komentarišu tuđ izgled, kvalitet kože i telesnu težinu kao nešto što mlade motiviše na posetu plastičnom hirurgu.

Posebno snažan uticaj na njih, naravno, imaju javne ličnosti – pevačice i glumci, koji diktiraju trendove u modi i fizičkom izgledu. A on je, kada su u pitanju južnokorejski idoli, najčešće besprekoran, pa čak i nestvaran.

Otud, obični tinejdžeri i studenti masovno nastoje da ih oponašaju, zbog čega, između ostalog, i svojevoljno staju u red u brojnim i vrlo profitabilnim hirurškim ordinacijama. Drugim rečima, javne ličnosti su često razlog zašto mnogi mladi u Južnoj Koreji osećaju nezadovoljstvo sopstvenim izgledom – činjenica koju su potvrdile i psihološke studije. 

Kuriozitet je i to da poznati u Koreji ne samo da rutinski idu na estetske operacije, već umeju i da od toga naprave biznisis. To je, recimo, učinila ženska pop grupa „Siks bomb", koja je 2017. godine snimila dve pesme i video-klipa koji su praktično dokumentovali put četiri članice na hiruški sto i njihovu fizičku transformaciju – hitovi su prikladno bili nazvani Postati lepa: pre i Postati lepa: posle (operacije).  

Prilika za udaju

Takođe, južnokorejski roditelji, posebno, majke su proteklih decenija bile sklone mišljenju da njihove ćerke treba da izvrše korektivne zahvate kako bi uvećale šansu za brak. Primera radi, istraživanje iz 2015. godine je pokazalo je da čak dve trećine korejskih ispitanica smatra da je opravdano da se žene operišu kako bi osigurale brak.

Roditelji su spremni da ulože u svoju decu i na ovaj način

Ipak, poslednjih godina u Južnoj Koreji bračna zajednica i rađanje dece se više ne smatraju apsolutnom obavezom za ženu, te raste individualistički feministički pokret koji odbacuje tradicionalne stege, među kojima i shvatanje da žena treba da bude (besprekorno) lepa. Tako se razvija i protivteža ili otpor kolektivnoj presiji koja devojke tera pod hirurški nož i prisiljava ih na dijetu i opsesivnu negu kože i kose.

Fiziognomika i rasne teorije

Ovde treba dodati i da istoričari korene tendencije u korejskom društvu da se izgledu pridaje neobično velika važnost vide u drevnoj istočnoazijskoj praksi gatanja na osnovu crta i izraza lica (stručno, fiziognomika), po kojoj se analizom fizionomije može odrediti ne samo tip ličnosti, odnosno, karakter i sposobnost osobe, već i prozreti ili predvideti stepen njene uspešnosti u poslu i ljubavi u budućnosti. 

Neki čak smatraju da je na društvenu atmosferu u tom aspektu uticaj imala i višedecenijska japanska okupacija iz prve polovine 20. veka, tokom koje su osvajači kroz štampu promovisali kvazinaučnu teoriju rasne hijerarhije zasnovanu na fiziognomici, po kojoj određeni tipovi lica ukazuju na inteligenciju i plemenitost, a drugi na zlobu i sklonost kriminalu. Oni su to činili kako bi opravdali stvaranje foto arhive boraca za nezavisnost Koreje i iste proglasili za biološki inferiorne.  

Estetska hirurgija kao mega biznis

Interesantno je da oni u Koreji koji estetske zahvate žele da prikažu ili objasne u pozitivnom svetlu, umesto društvene prisile, odnosno, uticaja kompanija i industrije zabave, naglašavaju da su Koreanci skloni izmeni ličnog opisa zato što smatraju da je lepota plod koji se stiče trudom i negovanjem, a ne poklon koji se prosto dobija rođenjem.

S druge strane, kritičari, osim na kapitalističko reklamoautorsko okruženje, u kojem krupne kompanije troše milione da južnokorejske gradove oblepe u postere sa savršenim licima te društvene mreže i televizije zasite operisanim lutkcama, upiru prstom i na nedostatak samopoštovanja kod pojedinaca koji kapituliraju pred tim diktatom savremenog merkantilističkog, konzumerskog društva.

Oni takođe ističu mentalnu patnju koju izaziva nemoć ljudi da prihvate sebe takvim kakvim jesu i ironiju da puno južnokorejskih devojaka liče jedna na drugu kao da su izašle iz istog kalupa upravo stoga što su prošle iste hirurške procedure.

Postoje specijalizovane agencije koje organizuju putovanje u Južnu Koreju radi estetskih intervencija

Kako bilo, u savremenoj Republici Koreji estetska hirurgija je ogroman biznis koji donosi basnoslovan novac – u 2026. prihod koji će biti ostvaren u toj branši procenjuje se na oko 3,4 milijarde dolara, a ekonomisti predviđaju da bi ta cifra do 2035. mogla da se uveća četiri puta. 

Ako se uračunaju i neinvazivne metode poput ubrizgavanja botoksa, u Zemlji jutarnjeg mira se godišnje prosečno obavi oko 1,2 miliona estetskih zahvata. Poslednjih decenija nju posećuju horde stranih medicinskih turista, naročito državljani susednih Kine i Japana, željni dermatoloških tretmana i jeftinih i kvalitetnih korektivnih zahvata.

Tokom 2024. godine čak 233.000 stranaca je obavilo estetsku operaciju u Južnoj Koreji (Ako se tome dodaju oni koji su imali dermatološke tretmane, onda se poslednjih par godina broj medicinskih turista iz inostranstva u Južnoj Koreji kreće između 1,1 i dva miliona).

Neobični društveni fenomeni

Kvalitet, međutim, nije uvek zagarantovan. Upravo stoga što je reč o unosnom poslu, u Južnoj Koreji postoji i kriminal vezan za hiruške ordinacije i estetske zahvate.

Reč je o tzv. „fantomskim doktorima", nekvalifikovanim osobama koje se lažno izdaju za plastičnog hirurga kako bi zajašili talas velike potražnje i popunili svoje džepove, i nelegalnim estetskim operacijama koje vrše medicinski radnici poput zubara, koji su daleko od toga da imaju potrebno znanje i dozvolu za tu vrstu rada.

Korejska kozmetika je postala sveprisutna u celom svetu

Opsesija izgledom i sklonost inženjeriji lica u Južnoj Koreji, i šire u Istočnoj Aziji, izrodili su i druge fascinantne fenomene. Tu je, na primer, neočekivani problem koji su iskusile južnokorejske imigracione vlasti – otkazivanje sistema softverske identifikacije pri izlasku iz zemlje, koji je trebalo da smanji teret radnika te službe automatskim prepoznavanjem lica osoba čije su fotografije bile snimljene na ulasku.

Tamošnji mediji javljali su o seriji zastoja i istraga na graničnim ispostavama na aerodromima jer bi strani državljani, usled promene ličnog opisa prouzrokovanog estetskom operacijam ili oteklina nastalih zbog hirurških zahvata, postali neprepoznatljivi za bezbednosni sistem. Problem je rešen uvođenjem prakse izdavanja potvrda o izvršenoj hiruškoj intervenciji, koje sadrže kraći opis zahvata, a ponekad i fotografije subjekta pre i posle operacije.

Kako god u psihičkom ili moralnom smislu vrednovali zaokupljenost južnokorejskih građana fizičkim izgledom, njihovu privrženost hirurškim intervencijama i uopšte industriju lepote u toj zemlji, nesumnjivo je da sve pobrojano predstavlja osobenost savremenog korejskog društva i važan segment tamošnje ekonomije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.